Школе јужног Баната

Раде Барјактарoвић, директор Основне школе “Ђура Јакшић” из Панчева

АЛИ И НАЈБОЉА „ДРУГА ШАНСА“ У СРБИЈИ

• Једна од најстаријих школа у Панчеву је од борбе за опстанак последњих година стигла до школе коју прати веома добар глас

• Заједно са родитељима и уз подршку локалних власти решавају се проблеми ове школе и њених ученика

Једна од најстаријих школа у Панчеву и школа која иза себе има импресивних 105 година рада, Основна школа “Ђура Јакшић” је последње деценије образовања и васпитања деце прешла дуг пут од установе која се борила за свој опстанак до школе која сваке године уписује око двадесет ученика више. Тајна овог успеха, који се у данашње време може сматрати и чудом када се има у виду да се ради о школи која се налази у центру града, открио нам је њен директор Раде Барјактарoвић:

– Ово је, пре свега, школа отворена за све, за децу, њихове родитеље, наставнике, бивше ученике… Ми смо школа отвореног срца у којој влада та отворена атмосфера код свих нас, од спремачице до директора, атмосфера која прија свима, а највише нашим ученицима. То је наше највеће достинуће, систем рада и кодекс понашања које смо градили годинама – каже директор који за себе каже да је најсрећнији када ученици ове школе у његову канцеларију улазе без икаквог страха. Он нас подсећа на време када је дошао на чело школе пре петнаест година, када је школа имала свега 12 одељења и када је као млад и амбициозан директор на челу истог таквог колектива почео борбу за школу и повратак тих четири одељења која су за популарно звану Ђурину школу значила опстанак. А данас је то школа која је позната по свом раду и својим резултатима, и то не само у Панчеву.

ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

Ђурина школа се издваја по својим ваннаставним активностима, међу којима су најважнија редовно учествовање на Панчевачком карневалу, организација хуманитарног концерта којим  су годинама уназад прикупљана средства за разне хуманитарне акције, а која се последњих година прикупљају за ученике ове школе слабијег имовног статуса, као и организација прославе Светог Саве у сарадњи са Преображенским храмом. – Оно што је за нашу школу карактеристично је то да ученици прва четири разреда сваке године иду на екскурзију на Дивчибаре и то за само три хиљаде динара што је данас, после петнаест година, постала наша традиција – напомиње директор.

Основна школа “Ђура Јакшић” данас има 310 ученика у редовној настави са којима ради уигран колектив наставника и наставника разредне наставе који стручно покривају сваку област рада са децом. И не само са децом пошто се у Ђуриној школи одвија и настава у школи за образовање одраслих кроз коју је, од 2011. године када је све то профункционисало као део пројекта “Друга шанса” до данас, основно образовање стекло око 170 полазника којима је то, како каже директор ове школе, свакако побољшало живот. – Ове године нам истиче верификација за ту, данас редовну врсту наставе, али сам сигуран да ћемо је и обновити. Још кроз почетни пројект “Друга шанса” ми смо, уз једну школу из Врбаса остварили задовољавајуће резултате и данас, после пет година рада, могу рећи да смо по том питању најбоља школа у Србији. Са једне стране, ти полазници су остварили одличне резултате, а школа је кроз тај пројекат успела себи да обезбеди поједина наставна средства, попут рачунара и сличне опреме за наставу – објашњава директор Барјактарoвић и додаје да у овој школу похађа и доста деце, корисника оближњег Дома за децу “Споменак”, као и деце смештене у Сигурној кући која су ту привремено, али се често одлучују да своје школовање и трајно наставе у овој образовној установи. А као и све друге школе, и Ђурина има ученике са којима се ради по индивидуалним образовним плановима у чему су се наставници ове школе веома добро снашли. Ту је, како каже директор најважније успоставити однос поверења са родитељима и, пре свега, уочити проблем са дететом и почети са адекватним радом са сваким од њих. – Ми у свему томе помажемо родитељима, заједно са њима радимо а нашом искреношћу задобили смо и њихово поверење. У нашој школи функционише и продужени боравак, што је још један вид помоћи родитељима који имају потребу да, због својих обавеза, своју децу раније доведу у школу.

Како каже директор Барјактарoвић, ова школа има одлучну сарадњу и наилази на разумевање градских власти које јој доста помажу и подржавају њене активности. Најбољи пример је сарадња Ђурине школе са одновном школом из Птуја, из Словеније, коју су, на почетку обележавале међусобне посете наставника и ученика ових школа а што је данас, уз подршку града прерасло у ширу сарадњу у коју су укључене и друге панчевачке школе. А највећи проблеми школе данас су материјалне природе, у чему предњачи неуређено игралиште у дворишту школе као и уређење столарије и фасаде зграде. У решавање тих проблема помоћ је понудила локална самоуправа, али оно што отежава било какве озбиљније радове је то да је зграда школе под заштитом и за све треба дозвола Републичке дирекције са којом је комуникација веома спора.

ТАКМИЧЕЊА

  Директор Барјактарoвић напомиње да су ученици ове школе веома успешни када су у питању такмичења, било она школска или спортска, у свакој ђаци ове школе остварују запажене резултате тако да се ова школа може похвалити републичким атлетским прваком, успешним џудистима ,као и шахистом који се пласирао на републичко такмичење, као и један ученик из историје. Поред тога, сви ученици другог разреда иду на обуку пливања.

– Кроз пројекат Града Панчева “Уз малу помоћ пријатеља” који је окренут превенцији раног напуштања школовања успели смо да уредимо прозоре на школи и приступне стазе  испред школе на којима су постављене клупе. Тиме смо се отворили према нашој заједници и морам рећи да је право уживање видети нашу децу, комшије или пролазнике да седе на тим клупама и уживају – каже наш саговорник и додаје да је управо та отвореност оно што ову школу чини таквом каква јесте. По његовим речима, створена је та атмосфера поверења између школе и родитеља у којем школа не тражи кривца већ решење за проблеме својих ученика. Такав однос резултирао је и тиме је да родитељи самоиницијативно финансијски помажу школи: – Они се нуде да помогну у набавци онога што је нама потребно за наставу и рад школе, свако онолико  колико може и колико жели. Ми немамо ученички динар или неки други намет тако да оваква помоћ родитеља говори о њиховом односу према нашој школи што смо ми, надам се, нашим радом и заслужили – закључује директор Раде Барјактарoвић.

И. Владан

Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево