Представљамо… 

Аленка Котваш, инж. саобраћаја, победница бројних словачких музичких фестивала… из Падине

ПЕСМОМ И НОШЊОМ НА АФИРМАЦИЈИ СЛОВАЧКЕ КУЛТУРЕ И ТРАДИЦИЈЕ

• Осим за своје певачке способности, где год је учествовала увек је побеђивала, Аленка је, увек идући победничким путем, освајала признања и за најлепшу песму, као и за најлепшу ношњу, а чланица је и Националног савета словачке националне мањине

Упознали смо је пре три године, годину и по дана пошто је своје презиме Поволни заменила презименом Котваш и започела брачну идилу са Златком, с којим убрзо добија и прво дете. Убрзо је та брачна идила обогаћена рођењем још једног детета, а срећна и поносна мајка Аленка још једним посебним успехом на свом путу остварења свих животних циљева. Од оних на очувању културних вредности словачке националне заједнице, до афирмације свега онога што једна тако богата култура има у себи и носи са собом.

Аленка, после Основне школе у својој Падини, завршава Машинску школу у Панчеву, а потом, на Високој школи Техникум Таурунум у Земуну, стиче звање инжењера за друмски и градски саобраћај.

Али, осим тог, Аленка је успешно корачала и још једним путем, оним на који ју је упућивао један посебан путоказ, онај из срца, путем којим којим је почела да корача још као девојчица која је тек завршила четврти разред основне школе. Тада, када је имала 11 година, започела је, на том путу, и своје такмичарско доказивање у певачком умећу, у још увек, дечјој конкуренцији. Освојила је треће место, није била задовољна, баш као што није био задовољан и њен отац. И, то почетно незадовољство прерасло је у посебан подстицај, и с једне и с друге стране. И Аленка је врло брзо кренула путем – победа. Чим је завршила средњу школу.

Једна, друга, трећа… Где год би се појавила. Да ли на фестивалу „Padina spieva“, или „Banatsky festival“, или… свеједно. Ипак, својим највећим успехом сматра прву победу на фестивалу „Stretnutie v Pivnickom poli“ 2017. године, јер како каже „на том фестивалу учествују сви најбољи извођачи словачке народне песме, у њеној пуној изворности.“

У преводу, то су „Сусрети у пивничком пољу“, фестивал, који се одржава у Пивници крај Бачке Паланке, који има најдужу традицију словачке песме, при је одржан још 1966. године, а од пре 23 године има и међународни карактер.

Осим за своје певачке способности, Аленка је освајала признања и за најлепшу песму, као за најлепшу ношњу. Словачку, разуме се.

„Нема ту никакве тајне – каже Аленка – једноставно, то је љубав према музици и певању, а што се тиче народне ношње, обожавам да је имам на себи, и једва чекам прилику да је обучем, тада сам своја на своме, то је посебан осећај, посебно задовољство, не само кад је носим, него и кад је припремам, све је то оно право, не само на мени него и у мени.“

Када смо први пут разговарали Аленка је имала 27 година и једно дете. Те, 2022. године, рекла нам је да је, што се тиче уметничког дела њеног живота „остварила све своје младалачке снове“ а за остале – видеће. Данас, две и по године касније, још једном се остварила у мајчинској улози, тако да сада има двоје деце. За даље уметничке кораке на том другом путу, поред оног породичног, биће времена.

У међувремену, и још нешто се остварило од онога што је тада пожелела.

Аленка је тада казала да јој је жеља да се што више ради на „афирмацији наше културе и традиције, јер то је нешто што увек остаје, али и да се коначно среди наш Дом културе у Падини, и да овај мој малишан, са својим друговима и другарицама, има пригодан и инспиративан простор за разне културне садржаје, да крене путем сличном мом, па да стигне и даље од онога докле сам ја стигла.“

Што се прве жеље тиче, да подсетимо да је Аленка Котваш, не случајно, сигурно, чланица Националног савета словачке националне мањине, тако да… А оне друге?

Да, после готово десет година радова, па у међувремену и пожара, Дом културе је коначно засијао правим сјајем, тако да Аленкин малишан не мора да брине. Ни онај први, ни овај други.

А на нама је да пожелимо да се Аленки остваре и друге жеље, посебно она да је на путу, сличном њеном, надмаше и први, а што да не, и други син.

Биће тешко надмашити Аленку, али гени су гени!

С. Батало