Интервју
Александра Алавања, директорка Предшколске установе „Наша радост“ Ковин
НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ОСМЕХ НА ЛИЦУ, И ДЕЦЕ И ЊИХОВИХ РОДИТЕЉА
• У предшколском узрасту стварају се темељи личности, навика, емоционалне стабилности и социјалних вештина – а управо та одговорност и могућност да будем део тог процеса, дали су ми снажан осећај сврхе
Рођена је у Ковину, где завршава основну и средњу школу. После завршетка студија на Учитељском факултету Универзитета у Београду и стицања звања васпитача у предшколским установама, Александра Алавања, 2015. године, постаје в. д. директора ПУ „Наша радост“, да би јој то в. д. после годину дана било скинуто, тако да је већ 2016. године именована за директора те предшколске установе.
У међувремену је завршила и мастер академске студије другог степена и стекла академски назив – мастер васпитач, а убрзо полаже и испит за стицање лиценце за директора установе образовања и васпитања.
ПУ „Наша радост“ у свом саставу има 10 радних одељења, три у Ковину и 7 у насељеним местима: у Баваништу, Гају, Дубовцу, Делиблату, Мраморку, Плочици и Скореновцу. У радној 2025/2026. години уписано је 653 детета, о којима брине 61 запослени.
— Када сте се опредељивали којим ћете се послом бавити у животу, шта је било пресудно?
– Моја највећа мотивација да постанем васпитач била је искрена љубав према раду са децом, и жеља да допринесем њиховом развоју, сигурности и радозналости. У предшколском узрасту стварају се темељи личности, навика, емоционалне стабилности и социјалних вештина – а управо та одговорност и могућност да будем део тог процеса, дали су ми снажан осећај сврхе.
— Шта све подразумева боравак деце предшколског узраста у ПУ „Наша радост“, шта их све очекује од јутра до одласка кући?
-Циљ програма предшколског васпитања и образовања јесте подршка добробити детета. Животно-практичне ситуације, где деца учествују у свакодневним животним ситуацијама, које су део животног контекста деце као што су рутине (устаљене активности деце-обедовање, одмор, одржавање хигијене, рекреативни боравак напољу, сређивање простора), ритуали (при доласку и одласку, празнични ритуали, добродошлице новим члановима и сл.) и аутентични догађаји у вртићу и ван њега (принове или други догађаји из породице, неговање биљака, неговање љубимаца, шетње, дружење са децом других узраста и акције и догађања у локалној заједници)
Игра као слободно изабрано, саморегулисано учење у коме се деца добро осећају.
Планиране ситуације учења су ситауције које покрећу деца са намером да нешто истраже,открију или представе. Деца се ту циљано баве оним што их посебно интересује у оквиру тема или пројеката које су подстакнуте неким њиховим доживљајем или искуством и ту своју почетну иницијативу удружују у заједнички фокус пажње и заједничко учење.
— У чему је највећа радост радити у „Нашој радости“?
-Највећа радост се огледа што свакодневно чујете дечији смех, а имате и прилику да заједно са породицом учествујете у важним корацима у детињству. Заједништво и подељена одговорност. И у лепим и мање лепим тренуцима породица и деца у нашој установи имају ослонац, утеху и подршку.
— Јесу ли радосни и родитељи?
-Родитељи у нашој установи су углавном задовољни јер се осећа партнерски однос између породице и вртића. Редовна комуникација, отвореност и укљученост родитеља у све активности установе доприносе томе да се осећају сигурно и радосно.
— Како сте задовољни условима у којима деца проводе дан?
-Услови у којима деца бораве су безбедни, подстицајни и добро организовани. Простор је прилагођен њиховим потребама и омогућава им слободно истраживање, игру и учење што је веома важно за њихов развој.
Ове године, у сарадњи са оснивачем, Општином Ковин, планирамо да опремимо објекат који је у власништву Општине Ковин, у Улици Цара Лазара у Ковину, у којем би се обављао васпитно-образовни рад у целодневном трајању.
— У чему је највећа одговорност директора једне такве установе као што је установа за боравак деце предшколског узраста?
-Како сам стицала искуство, расла је и моја потреба да утичем на квалитет целокупног рада установе, не само у својој групи. То ме је мотивисало да преузмем већу одговорност и постанем директор. На тој позицији води ме жеља да унапредим услове рада, подржим запослене, развијем тимски дух и обезбедим да свако дете добије негу, сигурност и развојне подстицаје које заслужује.
— Шта Вас чини најзадовољнијим кад одете с посла кући?
-Најзадовољнија сам када из вртића одлазим са осећајем да су деца била безбедна, срећна и подржана, да су васпитачи и остали запослени имали све што им је потребно за рад и да је дан протекао у доброј атмосфери. Када видим осмехе деце и задовољне родитеље знам да смо свој посао урадили како треба.
С. Батало
