Куштиљ

У „Данима Куштиља“ и несвакидашњи српско-румунски књижевни догађај

„КРОЗ ПЕСНИЧКО ЛЕТО – ТРАГОВИМА СВЕТЛОСТИ“

• Куштиљ је на један дан престао да буде само тачка на мапи Баната. Постао је Европа у малом – место сусрета различитих језика, култура и књижевних традиција, уједињених универзалним језиком поезије

Готово стотину песника, писаца и културних стваралаца из Србије, Румуније, Републике Молдавије, Француске, Аустрије, Швајцарске, Мађарске и земаља региона учествовало је у првом издању Међународног фестивала књижевности „Траговима светлости – кроз песничко лето“.

Овај несвакидашњи двојезични, српско-румунски књижевни догађај, чији је идејни творац Маријана Стратулат, вишеструко награђивана румунско-српска књижевница, афирмисана у земљи и иностранству, одржан је у оквиру традиционалне манифестације „Дани Куштиља“, у организацији Новинско-издавачке установе „Либертатеа“ из Панчева, у сарадњи са Удружењем светских књижевника из Букурешта, Књижевним кругом „Лумина“ КУД-а „Михаи Еминеску“ из Куштиља и Центром за културу „ЛитерАрт“ из Вршца.

Већ прво издање показало је да фестивал има потенцијал да прерасте у значајну међународну књижевну манифестацију. Препуна сала Дома културе, у којој се тражило место више, била је најбоља потврда да књижевност и данас може да окупи велики број људи и да једно банатско место, макар на један дан, претвори у истинску престоницу писане речи.

Свечаном отварању фестивала претходио је тренутак снажне симболике, у којем су се сусрели прошлост и садашњост. Маријана Стратулат, директорка НИУ „Либертатеа“, Валентин Мик, заменик директора, и Виорел Балаџан, председник Месне заједнице Куштиљ и КУД-а „Михаи Еминеску“, открили су јубиларну плакету посвећену оснивачима Књижевног круга „Лумина“, основаног у Куштиљу 11. августа 1946. године.

Није случајно што је управо Куштиљ изабран за место овако значајног међународног књижевног сусрета. Пре тачно осам деценија, 11. августа 1946. године, овде је основан Књижевни круг „Лумина“, из којег ће се развити један од најзначајнијих књижевних часописа Румуна у Војводини. Међу именима везаним за његове почетке посебно место припада Васку Попи, песнику чије је стваралаштво одавно постало део европске књижевне баштине.

Осамдесет година касније, симболика „Лумине“ – светлости – добила је ново значење. Траговима те светлости у Куштиљ су стигли аутори различитих генерација, поетика, језика и културних средина. Идеја фестивала била је да се велики јубилеј не обележи само погледом у прошлост, већ и стварањем новог простора сусрета и дијалога, отвореног према савременој српској, румунској и европској књижевности.

Посебан значај првом издању фестивала дала је двојезична антологија „Траговима светлости… кроз песничко лето“, коју су приредили Маријана Стратулат, Гордана Ковачевић и Трандафир Симпетру. Она није само пратећа публикација фестивала, већ његов својеврсни књижевни документ – књига у којој су обједињени гласови аутора окупљених око исте идеје.

О значају и репрезентативности антологије најбоље говори учешће запажених имена савремене српске књижевне сцене, међу којима су Недељко Терзић, Милан Орлић, Божица Велоусис, Александар Чотрић, Јован Поповић, Живко Николић, Милена Лутовац и Сенка Павловић Чотрић. Снажну спону између српске и румунске културе представљају књижевници из Војводине који стварају на румунском и српском језику или чија су дела присутна у оба културна простора: Славко Алмажан, Јоан Баба, Маријана Стратулат, Валентин Мик, Аурора Плањанин, Мариана Дан и други.

Међу корицама антологије нашле су се и песме књижевница из Вршца – Верице Преде ПреВере, Гордане Ковачевић, Мирославе Кучанчанин, Весне Златичанин, Татјане Петрике, као и младог Михајла Тадића, чиме је и вршачка књижевна сцена добила запажено место у овом међународном издању.

Сатима су се у Куштиљу низали стихови на српском и румунском језику, књижевни сусрети, музика и разговори. Реч је прелазила из једног језика у други, а разлике међу културама нису представљале препреку, већ богатство једног несвакидашњег поетског сусрета.

У томе се можда најбоље огледа величина првог издања фестивала. Његова посебност није само у броју учесника, нити у километрима које су поједини песници прешли да би стигли у Куштиљ. Његова права вредност јесте у томе што је једно место у Банату успело да окупи ствараоце из различитих делова Европе и повеже их око књижевности, културе и потребе да се људи међусобно чују, упознају и разумеју.

Учеснике и госте поздравио је и Даниел Бала, шеф дипломатске мисије Генералног конзулата Румуније у Вршцу, указујући на културни и духовни значај сусрета, док је отац Габриел Симионесеи, у име Епархије Дакија Феликс, пренео архијерејски благослов Његовог Преосвештенства епископа Јеронима и поруку подршке очувању културне традиције румунске заједнице.

Међу угледним гостима био је и Живорад Ајдачић, председник Културно-просветне заједнице Србије, који је бираним речима говорио о фестивалу, посебно истичући његову величину, културну вредност и међународни карактер.

Говорећи о престижним признањима Културно-просветне заједнице Србије – Вуковој награди, Златном беочугу и Златној значки – Ајдачић је саопштио да је Маријана Стратулат овогодишња добитница „Златне значке“ за професионална и културна достигнућа. Оценио је да је реч о изузетном професионалцу са запаженим резултатима, који је ово високо признање заслужио досадашњим радом и остварењима.

Посебан тренутак свечаности био је посвећен градоначелници Вршца Драгани Митровић, у знак захвалности за њену дугогодишњу, континуирану и драгоцену подршку румунској националној заједници. Препознајући њену посвећеност очувању културног наслеђа, неговању идентитета и стварању услова за развој културног живота Румуна на овим просторима, директорка НИУ „Либертатеа“ Маријана Стратулат уручила јој је Плакету, као израз искрене захвалности и високог уважавања за њен значајан допринос очувању и афирмацији румунске културе и традиције.

Пре осамдесет година у Куштиљу је упаљена „Лумина“. Овог августа њена светлост прешла је границе језика и држава.

(Према: еВршац)