Драган Босиљ за Старт 013

Економски показатељи у Јужном Банату у првих 10 месеци 2016.

СУФИЦИТ У РАЗМЕНИ С НЕМЦИМА

• У првих десет месеци 2016. године највише просечне зараде без пореза и доприноса исплаћене су у општини Вршац – 51.533 динара и Панчеву – 46.179 динара, док је најнижа зарада исплаћена у општини Алибунар – 28.225 динара

У првих десет месеци протекле године, на подручју Јужног Баната, евидентиран је раст индустријске производње од 4,3% у односу на јануар – октобар 2015. године. Посматрано по секторима индустрије, дошло је до пада обима индустријске производње у сектору рударства и повећања обима прерађивачке индустрије:

  • Рударство -7,0% ( експлоатација угља +5,1%, експлоатација сирове нафте и природног гаса -13,0% )
  • Прерађивачка индустрија +4,4%.

   У првих десет месеци текуће године у прерађивачкој индустрији забележена је стопа раста од 4,4% у односу на исти период 2015. године, а подржана је растом у 11 од укупно 17 области.

    У периоду јануар-октобар 2016. године, остварена је укупна вредност робне размене Јужног Баната са иностранством у износу од 818.159.000 УСД.

У посматраном периоду, остварен је извоз у вредности од 516.069.000 УСД. У односу на исти период 2015. године, извоз је повећан за 4,4%.  Вредност увоза износи 302.090.000 УСД, који је у односу на исти период 2015. повећан за 4,3%. Остварен је суфицит у износу од 213.979.000 УСД, а покривеност извоза увозом износи  170%.

    Најзначајнији извозни производи су лекови (96.267.000 УСД), полиетилен спец.густине 0,94 и веће (82.728.000 УСД), полиетилен спец.густине мање од 0,94 (42.070.000 УСД), остали инструменти и опрема за дијализу (41.473.000 УСД), остали производи од гуме (17.752.000 УСД).

    У увозу највеће учешће остварили су следећи производи:  лака уља (22.677.000 УСД), остали производи од пластичних маса (10.229.000 УСД), остали лекови (8.495.000 УСД), киселина тилидин и његове соли (8.196.000 УСД), комбајни (7.613.000 УСД).

Привредници Јужног Баната највећи део вредности робне размене реализују са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној / преференцијалној трговини: ЕУ, ЦЕФТА и Руском федерацијом.

    Најзначајнији  спољнотрговински  партнери  у извозу су Немачка (102.824.000 УСД), Италија (51.303.000 УСД) , Румунија (48.541.000 УСД), Руска Федерација (44.212.000 УСД) и Босна и Херцеговина (38.496.000 УСД).  У увозу најзначајнији партнери су Немачка (53.662.000 УСД), Италија (40.346.000 УСД), Кина (21.569.000 УСД), Француска (19.677.000 УСД) и Хрватска (18.342.000 УСД).

    Суфицит је остварен у размени са Немачком (49.162.000 УСД), Румунијом (38.084.000 УСД), Руском федерацијом (34.943.000 УСД) и Босном и Херцеговином (29.601.000 УСД),

док је ефицит  остварен у размени са Кином (21.550.000 УСД), Индијом (16.359.000 УСД) и Француском (12.139.000 УСД).

    На подручју јужнобанатске области укупна просечна зарада исплаћена у октобру 2016. године износила је 61.195 динара.

У односу на просечну зараду исплаћену у септембру 2016. године номинално је била мања за 3,1%.

    Просечна зарада без пореза и доприноса по запосленом, у периоду јануар-октобар 2016. године износила је 44.196 динара Посматрано у номиналном износу, просечна зарада без пореза и доприноса за десет месеци 2016. године већа је за 0,7% у односу на исти период 2015. године.

Највише просечне зараде без пореза и доприноса исплаћене су у општини Вршац 51.533 динара и Панчеву 46.179 динара, док је најнижа зарада исплаћена у општини Алибунар 28.225 динара

    На територији Јужног Баната на крају месеца октобра регистровано је 30.385 незапослено лице , од тога 50,6% жена – 15.377, што представља смањење од 6,6% у односу на октобар 2015.године.

Модернизација коморског система

РПК Панчево је крајем октобра 2016. године потписала Уговор о приступању Привредној комори Србије и од 1.јануара 2017.године нема статус правног лица и организациони је део ПКС. Седиште окружне привредне коморе остаје у Панчеву, на истој адреси, у Змај Јовиној 1а.

Нови законски оквир, нов начин организације комора са обавезним чланством, треба да појача и унапреди улогу коморе у више праваца – као иницијатора и предлагача привредних закона, сервиса привреде, вршиоца поверених и додатно проширених јавних овлашћења, организованог едукатора, носиоца разноврсних услуга за потребе привредних друштава.

Година 2017. ће бити посвећена даљој реформи коморског система и реализацији одлука о прихватању припајања регионалних привредних комора. Предстоји велики посао на организацији јединственог, модерног и ефикасног коморског система, јефтинијег за чланице, са мрежом јавних овлашћења, универзалним пакетом услуга, развијеним центрима компетенција и пословним академијама, компетентног заступника интереса привреде пред државом.

Скупштина ПКС усвојила је План рада Коморе за наредну годину који предвиђа наставак активности  на изградњи модерног коморског система, подршку на увођењу дуалног образовања, интернационализацији пословања компанија и низ других активности које ће допринети  економском напретку.

Стратешки циљеви ПКС за 2017.годину усвојени су на седници Скупштине ПКС почетком децембра, а односе се на:

  1.  Заступање и заштиту интереса чланова Коморе на националном нивоу,
  2.  Позиционирање Коморе у систему дуалног образовања и јачање улоге у едукацији привреде,
  3.  Подизање капацитета и јачање улоге Коморе у свим процесима трансформације и дигитализације српске привреде и
  4.  Даљу модернизацију јединственог коморског система у циљу иновирања постојећих и развоја нових коморских услуга.

(Драган Босиљ је председник ПКС Окружне привредне коморе Панчево)