Кутак за културу

БИЈЕНАЛЕ С ТРЕЋЕ СТРАНЕ

 Пише: Милан Јакшић

Изложбе савремене уметности могле би се најчешће свести на субјективност представљања неке теме или питања од друштвеног значаја који објашњавају нашу стварност и данашње време. На таквим изложбама уметност се представља најчешће као додатак теми, програму или идеји коју је поставио, приређивач изложбе (кустос). Ослањање на субјективност избора, дакле, на могућност да се као појединачни посредник, из обиља истовремено постојећег, процењивачки бира, изгледа да представља један од могућих захвата у савремену уметност.
Тако је конципиран и Панчевачки бијенале савремене уметности 2016. године. Селекторка и кустоскиња је ове године била Маријана Коларић, млада историчарка уметности из Панчева.
Тематски оквир овогодишњег Бијенала, према кустоскињи, био је усмерен на питања положаја уметника на Балкану и Југоисточној Европи. Ово је истовремено и географско одређење Бијенала. Бијенале се ове године поставља као ОПЕН ГАТЕ, односно отворена капија, пролаз за уметнике из поменутог дела Европе, али и као платформа за актуелне теме наше тренутне стварности.
Уз саму поставку Бијенала одштампан је и обиман каталог у коме се поред уводног текста селекторке налази и веома добар и инспиративан текст Николе Дедића „Уметност у условима периферног капитализма” као и текстови-интервјуи са учесницима Бијенала, Тањом Остојић. и Тимеом Оровец.
Бијенале уметности у Панчеву је интернационална манифестација, која се одржава у континуитету од 1981. године, када је први пут одржана као изложба југословенске скулптуре великог формата за слободни и галеријски простор. Бијенале је у дугом низу година представљало подстицај и институционалну подршку за развој скулптуре у бившој Југославији, те данас, са својом богатом колекцијом, представља референтно место за истраживање југословенске скулптуре. Двехиљадите године, у новим друштвено- политичким условима, после распада Југославије, манифестација проширује концепцију рада са поља скулптуре на Проширено поље уметности, те се и сâм назив изложбе преиначио са Бијенала скулптуре на Бијенале визуелних уметности. Изложба тада добија интернационални карактер. Пратећи уметничке тенденције и ослушкујући пулс нове публике, Бијенале 2006. године проширује свој програм на позоришну и филмску уметност, чиме укључује и друге уметничке изразе и добија данашњи облик – Бијенале уметности.
Овогодишња изложба, у неку руку, према речима кустоскиње Маријане Коларић, представља и сагледавање ’’позиције уметника на Балкану и југоисточној Европи, као и савремене уметничке и културне продукције’’
За схватање савремене уметности, па и Бијенала, неопходно је поћи од разних околности. Ми живимо у периоду постмодерне у уметности, и транзиције друштва и промена у земљама бившег источног блока. Распадом ’’комунизма’’ свет је са биполарног уређења постао ’’игралиште’’ либералног капитализма. Наша уметничка пракса се у таквим околностима још увек налази у тражењу и лутању, а изложбе овог типа, које су наизглед повезане са временом и стварношћу, истовремено крију у себи и ограничење. Али у сваком случају панчевачки Бијенале је манифестација која се наметнула кроз време као релевантан поглед на савремене уметности и на актуелна друштвена питања.
Истини за вољу, никада насиље, неједнакост, одбацивање, глад, а самим тим и економско угњетавање, није погађало толико много људи у историји човечанства. Никакав облик напретка не допушта нам да пренебрегнемо чињеницу да никада раније није било подјармљено толико много људи, жена и деце који изгладнели тумарају нашом планетом.
Дакле ово су питања која уметност и будућа Бијенала треба да поставе.

(Аутор је директор Историјског музеја у Панчеву)