Интервју

Весна Златичанин, в. д. директора Градске библиотеке Вршац

НАЈБОЉИ ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ И ЗАЛОГ ЗА БУДУЋНОСТ ДРУШТВА

• Чини се да развој модерних технологија не иде на руку једне такве институције као што је библиотека, али све оно што чува и поседује Градска библиотека Вршац представља темељ и залог за будућност друштвене заједнице

Градска библиотека у Вршцу основана је одлуком Магистрата крајем 1887. године. Оснивач библиотеке и њен први библиотекар био је Феликс Милекер (1858-1942), познати историчар и археолог, и писац великог броја књига и студија.

Градска библиотека у Вршцу, као резултат богате традиције и наслеђа, располаже богатством од око 200.000 књига, међу којима је око 5.000 старих и ретких књига и већи део књига штампаних у Вршцу или о Вршцу, као и дела вршачких аутора.

Тако пише на сајту Туристичке организације Вршац, а ми, после 138 година од оснивања, разговарамо са Весном Златичанин, в. д. директора Градске библиотеке од 2018. године.

• Разговарали смо пре седам година, месец дана пошто сте именовани за в. д. директора Градске библиотеке Вршац. Шта бисте нам, у две-три реченице, рекли шта се променило од тада?

-Пуно тога се променило од тада. библиотеке су живе организације, културне установе које треба да се прилагоде и одговоре на захтеве модерног времена, заједнице у којој библиотека делује и свим старосним групама корисника, а у исто време библиотеке су најбољи чувари традиције.

Изазован период био је у доба короне, када је изгледало да ће библиотеке изгубити свој значај. Међутим, то је уједно било и велико искуство и потврда да у свим временима, ма како изазовна била, библиотеке имају велики друштвени утицај.

• Како библиотеке излазе на крај са свим оним технолошким изазовима који све више стоје на путу стизања књиге до руку читалаца?

-У Градској библиотеци Вршац од недавно имамо запосленог програмера, стручњака за информационе технологије, Себастиана Бранковића, што је велики успех за нашу институцију. Програмери су веома тражени и добро плаћени на тржишту рада, тако да је за нас веома битно да смо успели да формирамо одељење за дигитализацију.

Пред нама је озбиљан рад у домену дигитализације. До краја године увешћемо пластичне идентификационе картице као чланске карте у библиотеци у сарадњи са Cards Print компанијом. Успоставили смо сарадњу са Руским научним институтом из Београда, који ће нам пружити подршку приликом дигитализације књига на руском језику, односно књигама које припадају чувеном фонду, односно Библиотеци Друштва руских официра. Такав тип библиотеке имају Библиотеке у Панчеву, Вршцу и Белој Цркви. Појам дигиталне хуманистике постаје доминантан у процесу превладавања свих изазова који стоје пред библиотекама у савременом свету.

• Колико сте Ви задовољни односом Вршчанки и Вршчана, посебно оних млађих, према књизи?

-Вршац је град културе. Градска библиотека Вршац има своје сталне, активне читаоце и међу млађом популацијом, а и међу старијим корисницима. Међутим, много се мање чита. Однос према књизи, првенствено се негује у породици. Библиотека као институција је отворена за све предлоге и сугестије које имају наши корисници што умногоме утиче на блиску сарадњу са корисницима услуга Градске библиотеке Вршац

• Које су то посебне активности Вас и Ваших сарадника како би Градска библиотека била што посећенија културна установа?

-Почетком октобра сваке године организујемо „Дечију недељу“, у сарадњи са основним и средњим школама, али и вртићима. У јуну сваке године организујемо акцију доделе бесплатних чланских карата за прваке. Обележавајући славу Светог Ћирила и Методија, сваке године додељујемо признања и књигу као поклон за два најактивнија читаоца на дечијем одељењу и одељењу за одрасле кориснике, као и суграђанима који су Библиотеци поклонили значајне књиге. Организујемо такође и велики број предавања, представљања књига, изложби и акредитованих семинара за библиотекаре.

• Који садржаји посебно завређују пажњу?

-Тешко је издвојити програм који посебно завређује пажњу, али бих свакако издвојила стогодишњицу рођења Васка Попе, када је био уприличен и симпозијум о стваралаштву песника и када је објављен Зборник са радовима учесника симпозијума. Уредник Зборника је Јован Зивлак. Издвојила бих и предавање Употреба вештачке интелигенције у савременом свету Себастиана Бранковића, које је било уприличено током Дечије недеље за средњошколце и било веома посећено.

• У чему је задовољство радити у културној установи као што је библиотека, а посебно бити на челу једне такве установе?

-Велико је задовољство и привилегија бити на челу Градске библиотеке Вршац, институције која траје 138 година. Чини се да развој модерних технологија не иде на руку једне такве институције, али све оно што чува и поседује Градска библиотека Вршац представља темељ и залог за будућност.

Велика је и одговорност бити на челу једне такве институције. Мењале су се државе на овим просторима и политички системи, али Библиотека опстаје као централна установа српске културе у Граду Вршцу.

• По чему се Градска библиотека Вршац препознаје на вршачкој културној сцени, можда и шире?

-Градска библиотека Вршац се препознаје, пре свега, по многобројним и разноврсним програмима које организује, али исто тако и по својој спремности да сарађује са другим институцијама у Граду али и шире. У Граду такође сарађујемо и са многобројним удружењима грађана. Градска библиотека је матична библиотека за општине Вршац, Алибунар, Пландиште и Белу Цркву, па је природно да сарађујемо са свим библиотекама. Планирамо да се побратимимо са библиотеком у Требињу и успоставимо са њима посебну сарадњу.

• Шта сматрате својим највећим успехом од када сте на челу Градске библиотеке?

-Сматрам да је мој највећи успех увођење оперативног система COBISS у процесу аутоматизације рада у Градској библиотеци Вршац, а у исто време увођење обележавање Славе Свети Ћирило и Методије коју обележавамо сваког 24. маја.

• Шта бисте поручили ученицима и студентима којима вештачка интелигенција помаже при упознавању са великанима писане речи, у чему је најважнија разлика између књиге и телефона?

-Поручила бих, врло једноставно, да читају. Да пуно читају. Постоји то време сазревања и одрастања које се дешава у животу појединца само једном и ако у то време не читају то се не може надокнадити. Када читате велике писце са петнаест или шеснаест година, то су вредности које су уткане у ваше биће и тај доживљај остаје за цео живот. Због тога је веома важно да се чита у том периоду формирања личности.

• Који су Ваши омиљени писци и зашто баш они?

-Толстој, Достојевски, Иво Андрић и Милош Црњански. То су велики писци чија имена гордо звуче. Читајући ове писце човек најбоље може да изгради свој књижевни укус и да непогрешиво зна шта је добра књижевност, а шта није . Такође, то су писци који имају дубину.

После читања дела ових великих писаца човек се мења и не може да остане исти.

С. Батало