Данас је…

ВАСКРС

 „Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју и тамо ће ме видети“

   „А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и друге жене, да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и поссташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се бојте; знам, наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо и реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онда ћетзе га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне, пришавши, ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: „Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју и тамо ће ме видети“.

  А кадаа су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договоришеи дадоше војницима много новца, говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана“.

Господ Исус Христос сахрањен је у Гетсиманском врту у једну пећину, коју запечатише великим каменом и поставише стражу. У недељу, трећи дан по Распећу сиђе Анђео Господњи и здроби камен на улазу у пећину и Исус Христос изађе напоље и васкрсну. Лице му беше као муња, а одело бело као светлост. Војници се уплашише и побегоше, вичући: „Христос је васкрснуо!“ Када ујутру жене Мироноснице дођоше да обиђу Христов Гроб, затекоше га празног и анђео им рече да иду у град и јаве и осталима да је Господ наш васкрснуо из мртвих. Оне одмах послушаше и одоше да ову радосну вест разгласе свима. И од тада почеше се сви поздрављати поздравом: „Христос Васкресе“ и „Ваистину Васкресе“. И данас, после 2000 година, ми се поздрављамо истим поздравом.

Васкрс је највећи хришћански празник, јер  на тај дан Исус Христос, Господ Бог наш васкрсну из мртвих, победи смрт и свим људима, од прародитеља Адама и Еве дарова вечни живот. Због великог значаја овог догађаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака се сматра за мали Васкрс.

Васкрс је покретни празник и праазнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневице или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, по новом календару.

За овај празник у народу су уобичајени многи лепи обичаји, који нарочити веселе децу. За тај дан се фарбају јаја, зато што је баш јаје симбол обнављања природе и живота. Нарочити црвено јаје представља радост, и то како за оне који га дарују другоме, тако и ономе ко га прима. Зашто баш црвена боја?

Зато што она представља Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, а то је уједно и боја Васкрсења, зато што њега не може бити без страдања и смрти. То и јесте истинска и праваа боја Хришћана и наше Цркве.

Тропар (Глас 5):

Христос воскресе из мертвих, смертују смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.

(Према: Славе и празнични обичаји, ПЦО Линц, 2001)

СВИМ ХРИШЋАНИМА, КОЈИ УСКРС СЛАВЕ ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ,

СРЕЋАН УСКРС, ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

СТАРТ 013