И ЗА КРАЈ... за успомену на вече са никад до краја испричаним причама

Ковин

У Библиотеци „Вук Караџић“ протекло је још једно вече за памћење

ЖЕНЕ КОЈЕ СУ СТВАРАЛЕ ЗОРУ УВЕЧЕ

  • Хилда Дајч, Милунка Савић, Василија Вукотић, Милица Тепић, Надежда Петровић… само су неке од жена које су на свом животном путу оставиле неизбрисиве трагове храбрости и хуманости у ратној историји Србије прошлог века

Музеј жртава геноцида, Библиотека ,,Вук Караџић” Ковин и Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912 – 1918. организовали су историјску трибину под називом  ,,Хероине”, посвећену јуначким подвизима жена – хероина у Првом и Другом светском рату.

Прича је почела са филмом о Хилди Дајч, а предавање за памћење одржале су историчарка Биљана Марцојевић и антрополошкиња Теодора Стојиљковић, сарадница Музеја жртава геноцида.

Хилда Дајч, двадесетогодишња београдска Јеврејка, добровољно је отишла у логор на Старом сајмишту како би помогла својим болесним и немоћним сународницима. Убрзо је схватила да корача путем који води у смрт. Оставила је дирљива писма која сведоче о њеном неустрашивом, дубоко хуманистичком и трагичном путу. Писма која је написала Хилда редак су документ који говори у каквим су условима живели Јевреји у логору на Сајмишту, од децембра 1941. до маја 1942. године.

Међу женама чије се име изговара са поштовањем је Милунка Савић, српска јунакиња балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило”, познатијем као „Гвоздени пук“ и једна од жена са највише одликовања у историји ратовања.

Василија Вукотић је још једна од хероина ратова. Била је „црногорска вила”,високог образовања, која са 15 година  учествује као болничарка у балканским ратовима и прикључује се војсци и у Великом рату.

Пожртвованост Милице Тепић, познатој као Мајка Кнежопољка, овековечена је на чувеној ратној фотографији Жоржа Скригина, која је обишла свет. Милица је и симбол борбе за опстанак мајке која није хтела да се препусти судбини, нити дозволи да са децом заврши у озлоглашеном логору Јасеновац.

Између осталих, споменута је и Надежда Петровић, наша сликарка, хуманисткиња, друштвена радница и ратна болничарка.

На крају ове изузетне вечери, која је оставила снажну поруку свим присутнима,   приређен је и пригодан коктел, који је био добра прилика за размену утисака посетилаца ове изузетне трибине о женама које су оставиле неизбрисиве трагове у ратној историји Србије у прошлом веку.