Сусрети

Никола Драгаш, карикатуриста и илустратор

КОНСТАНТНИМ БРУШЕЊЕМ ДО ДИЈАМАНТА

• Циљ рада се децом је да се упознају са цртањем, карикатуром и сатиром • Књига карикатура, и циљ и жеља

Панчевачки илустратор и карикатуриста, чији радови красе и књиге и часописе за децу, али  и бројне странице српских дневних новина, Никола Драгаш, после три године поново говори за Старт 013, и то о наградама, плановима, свом раду са децом у школи карикатуре који је у  свом  првом интервјуу означио као највећу жељу за будућност.

 • Као илустратор и карикатуриста, поред тог креативног посла, већ један дужи период радиш и са децом кроз школу карикатуре. Откуд идеја за тако нешто, како је све то почело и шта су неки будући планови по том питању, колико је такав рад и такво дружење са децом инспиративно за тебе? Колико је деце до сада прошло кроз ову школицу и да ли си се сусрео са неким екстра талентованим клинцима који би једног дана могли озбиљно да се баве карикатуром, цртањем или илустрацијом и можда заузму твоје место?

– Што се тиче самог рада са децом, то је кренуло спонтано, како су кренули и моји први резултати из области карикатуре и илустрације, самим тим су уследили позиви разних институција да то пренесем и на децу. Сарадња са Домом омладине Панчева, почела је у априлу 2016. године на позив директорке Марије Јевић, чија је идеја била да се деци приближи сатира кроз карикатуру. Прво смо кренули са радионицама по местима око Панчева, и то у Долову, Качареву, Банатском Брестовцу и Јабуци, и у свим местима је био велики одзив деце, а највише у Бантском Брестовцу, где их је било 43. Након тих радионица  по селима, званично у јуну месецу креће са радом и “Школа карикатуре Дома омладине Панчево”. Школу у просеку похађа око 40 деце, узраста од 6 до 15, година, подељених у напредну и групу за почетнике. Деца су до сада имала неколико изложби, поред карикатура рађених у школи, излагали су и тематске радове на догађајима као што су “Фридом фестивал”, “Сланинијада”, “Дани Вајферта”. Школу су посећивали и многобројни гости из света стрипа и илустрације, а деца су бележила и сјајне резултате на конкурсима за карикатуру, и међу њима су се истакли Николина Јовановић, Невена Качић Бартуловић и Урош Кузмановић.

Што се тиче неког мог циља, и рада са децом, јесте да направим бољег од себе, и да им пренесем све што могу од мог досадашњег искуства и знања, јер мени је цртање дало много тога лепог, е, сад желим да то пренесем и на децу.

• Да не заобиђемо и награде које те у последње време не заобилазе: која ти је, за сада, најдража, а којом си најпоноснији? Колико ти све те награде значе?

– Раније, док сам био млађи, много сам се тиме оптерећивао, да ли ћу бити награђен, да ли је тај бољи од мене, и то све ствара одређено оптерећење, али једног тренутка сам пресекао, и концентрисао се само на цртање, верујући да ће квалитет уколико га поседујем морати да исплива. Oнда су кренуле награде, и наравно да ми значе, јер онда знате да је неко ко је компентентан приметио ваш рад. Најдража је увек она прва, то је било 2011. године у Шапцу на

“Шабачкој чивијади”, где сам освојио друго место.

• Шта, осим рада се децом, планираш по питању карикатура и рада на илустрацијама у скорој будућности? Можемо ли очекивати неку изложбу твојих радова или ћемо на то морати да причекамо, а твоје радове да видимо само на страницама штампе или неких нових књига?

– Искрено, нема ту неких посебних планова, у ствари једини план ми је да константно радим и цртам. Морате бити продуктивни, јер само тако, константним брушењем можете добити дијамант, тј. у овом случају сјајну илустрацију или карикатуру. Моји радови се могу видети у “Политици”, “Вечерњим новостима”, и часопису за децу “Невен”. А што се тиче неких посебних жеља, волео бих да у будућности објавим своју књигу карикатура.

И. В.