Интервју

Гроздана Миленков, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе Панчево

ИДЕМО ТРАГОМ СВЕТЛОСТИ У ВРЕМЕНУ НЕ БАШ МАЛИХ ИЗАЗОВА

• Бројна признања и учешће наше службе заштите на различитим пројектима у региону сведоче да љубав и сходно томе посвећеност послу, то је тај траг светлости у времену у коме бављење заштитом културног наслеђа стоји пред великим, некада и тешким изазовима

Завод за заштиту споменика културе у Панчеву је установа културе која се бави спровођењем интереса државе Србије и АП Војводине у области заштите културних добара на територији Јужног Баната, на бази партнерских односа са власницима културних добара, кроз проучавање, валоризацију и регистровање, чување и обраду документације, као и предлагање мера за рад на заштити споменичког наслеђа.

Ово пише на сајту Завода за заштиту споменика културе, а о свему томе, нешто конкретније рећи ће нам Гроздана Миленков, директорка ове установе културе, чија активност је, између осталог, и у функцији оног чувеног Черчиловог питања када је чуо да су паре из буџета културе пребачене у буџет одбране: „А шта ћемо то сада бранити?“

Па, хајде, да и ми питамо, делом и у вези са тим питањем.

• Које су то најзначајније активности, Вас и Ваших сарадника, обележиле протеклу годину, а које ће обележити ову, 2025. годину?

–Протеклу годину обeлежио је рад на заштити и истраживању сакралног градитељског наслеђа. Завршетак пројекта контерваторско-рестаураторских радова на фасади Успенске цркве у Панчеву и надзор над радовима на рестаурацији композиције „Деизис“ сликара Живорада Настасијевића (1893-1966) из 1933. године, живописане на западном зиду фасаде у лунети изнад главног портала храма.

Панчевачка Успенска црква једна је од наших првих цркава која је у новије време добила прве фреске које је осликао сликар савремених погледа на сликарство. Велики је значај предузетих мера које омогућавају да се на правилан начин одвија заштита и очување аутентичности Успенске цркве, као споменика културе од великог значаја.

Поред обезбеђених средстава од стране Министарства културе, захваљујући сарадњи са колегама из суботичког завода који су урадили елаборат, Покрајински секретаријат за културу подржао је веома значајан пројекат конзерваторско-рестаураторских радова на олтарној слици Христово ускрснуће, у Римокатоличкој цркви Св. Карла Боромејског у Панчеву. Наведеним радовима доприноси се очувању значајног културног наслеђа, несумњиве општекултурне, уметничке и историјске вредности библиотеке, архиве и уметничких слика Римокатоличке цркве и некадашњег манастира Фрањеваца у Панчеву, који чине вредан допринос вековној културној историји града. Очекујемо наставак на радова на заштити зидних слика и сликане зидне орнаментике који представљају другу фазу овог пројекта планираних за 2025. годину.

Током 2024. године реализована је друга фаза хитних интервенција на обезбеђењу објекта дворца Лазаревић у Великом Средишту и том приликом изведени су радови на превентивној заштити, односно покривању крова дворца висококвалитетним водоодбојним церадним платном и довршени су пројекти за извођење радова на санацији и реконструкцији конструктивних елемената дворца. Међутим, с обзиром на изузетно лоше стање дворца у Влајковцу све стручне капацитете и потенцијална средства у 2025. години планирамо да усмеримо ка превентивној заштити овог бисера архитектуре.

Желећи да обележи значајне јубилеје, Завод је 2024. године пружио подршку обнови капије на родној кући Михајла Пупина у Идвору, која се налази у оквиру заштићеног меморијалног комплекса, споменика културе од изузетног значаја. Пројекат је реализован у оквиру обележавања 170. годишњице рођења овог знаменитог Банаћанина и стогодишњице од уручења Пулицерове награде Пупину за дело «Са пашњака до научењака».

Када су у питању пројекти планирани за 2025. годину, док нам резултати републичког и покрајинског конкурса не буду познати, предстоји нам реализација пројеката очувања и обнове меморијалног комплекса „Стратиште“. Заводу су додељена средства Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за конзерварторско-рестаураторске радове на партерном уређењу Спомен комплекса „Стратиште“. Реч је о другој фази пројекта којим је предвиђено уређење приступног пута ка комплексу и поплочавање платоа у делу око самог споменика. Циљ нам је да „Стратишту“ обезбедимо достојанствен изглед који одражава његов значај као места сећања на недужне жртве и као важног културног и историјског наслеђа.

Ускоро нас очекује почетак радова на заштити иконстаса Манастира Војловица, споменика културе од изузетног значаја, драгоценог културног и духовног наслеђа које завређује посебну пажњу јавности. По окончању пројекта планирана је презентација манастира, који сведочи о вишевековном опстанку српског народа и културе у тешким условима на овом простору.

• Чиме сте најзадовољнији у досадашњем периоду откако сте на позицији директора? – -Поносна сам пре свега на озбиљан број урађених конзерваторско-рестаураторских пројеката. Издвојила бих у Панчеву пројекат Манастира Војловица са конаком, Преображенске и Успенске цркве, Цркве Карла Боромејског, статичког обезбеђивања Вајфертове пиваре, зграде Дома омладине, истичем рад на ковинској тврђави, чимо смо омогућили да се реализују комплексни радови на обнови ових споменика културе. Покренули смо у нашем региону пројекат „Дворци Србије“ и предузели конкретне на очувању два најугроженија дворца, Дворца Лазаревић у Великом Средишту и Влајковцу. Реализација заштитних археолошких ископавања у протеклом периоду је на завидном нивоу, чиме смо допринели осветљавању и научном проучавању археолошког наслеђа на овим просторима.

Радећи на развоју свих делатности које се реализују у оквиру делокруга рада установе заштите, уложили смо велики труд у области издаваштва и презентације непокретног култуног наслеђа чиме је наш завода постао видљивији.

• Шта је најважније у односу директора и сарадника за успешан рад?

– Сигурно отвореност која је битна за остваривање комуникације и сагледавање свих аспеката важних за добру сарадњу и резултате. Стрпљење је такође кључ успеха, јер у нашем послу с обзиром на његову природу и ток процеса рада, резултати нису брзо видљиви што у данашњем времену није баш популарно.

• Осим стручности, шта је то још посебно важно да би рад Ваших сарадника и Вас, био на нивоу који се очекује од установе као што је Завод за заштиту споменика културе?

– Створити позитивно окружење за рад, посебно кроз различите програме и пројекте, стручна усавршавања и активности којим се утиче на мотививацију колега. Сарадња са организацијама и удружењима кроз различите пројекте сигурно доприноси, међутим, рад са младим колегама заиста доноси посебну свежину и енергију. Годинама пажњу посвећујемо управо обезбеђивању средстава за пројекте који нам омогућавају да подижемо капацитете установе кроз стручно усавршавање ових младих даровитих стручњака.

• Које су то најзначајније поруке које сведоче о успеху тог и таквог рада?

– Бројна признања и учешће наше службе заштите на различитим пројектима у региону, сведоче да љубав и сходно томе посвећеност послу, јесте траг светлости у времену у коме бављење заштитом културног наслеђа стоји пред великим, некада и тешким изазовима.

• Како оцењујете сарадњу са локалним самоуправама јужног Баната и њихову подршку за ваш рад?

– Постигли смо одређене резултате у сарадњи са свих осам локалних самоуправа у Јужном Банату захваљујући подршци и сталној присутности на терену, међутим, мислим да је то недовољно. Надам се да ће се вишедеценијски проблем финансирања, чија је суштина у томе да само Град Панчево, као оснивач, обезбеђује средства за наше годишње финансирање, превазићи на вишем нивоу и омогућити успешнији рад службе заштите и очување заштићеног градитељског наслеђа.

С. Батало