Разговор с поводом

Др Љиљана Лазић, директорка Завода за јавно здравље Панчево

НАЈЗАД, ПОСЛЕ ТРИДЕСТ И ПЕТ ГОДИНА!

• Завод за јавно здравље Панчево недавно је почео са радом у својим просторијама, у новом, наменски грађеном објекту, који задовољава све стандарде које захтева једна оваква здравствена установа

Завод за јавно здравље Панчево је недавно почео да ради у својим новим просторијама, у новој згради која се налази у склопу болничког комплекса.

Како нам каже директорка Завода др Љиљана Лазић, до сада су пресељене све службе, које су биле привремено смештене у Железничкој амбуланти, као и да је у току пресељење дела служби које се до сада радиле у склопу Очне болнице.

– Ми се пресељавамо сукцесивно, у фазама и то како се стварају услови за то. До половине априла у нове просторије ће се преселити већи део Завода. Оно што остаје за неки наредни период јесте наша Микробиолошка лабораторија, која за сада остаје да ради при Очној болници, а за коју треба да обезбедимо средства потребна за опрему и лабораторијски намештај. Надамо се да ћемо до средине лета сви бити у новој згради – наводи др Лазић и додаје да је ово први пут да панчевачки Завод има сопствену зграду и своје просторије.

Директорка као веома значајно оцењује то да је нова зграда наменски грађена и да задовољава све стандарде, али и подсећа да је Завод годинама радио у изнајмљеним просторијама, у неадекватним и небезбедним условима и за запослене и за пацијенте. По њеним речима, нова зграда има засебан део за лабораторије, има засебне улазе за здраве грађане који долазе по неку од многих услуга Завода, као и посебне улазе за пацијенте који долазе на анализе у лабораторију.

Нова зграда подразумева и посебан улаз за запослене Завода, који узимају узорке на терену и по том питању сви стандарди су задовољени, додаје наша саговорница и напомиње да су то све бенефити које је донела нова зграда. Наравно, сада и сви запослени имају адекватне просторије за рад, а и њихова безбедност подигнута је на највиши ниво, а као пример наводи то да су сада, опасни и запаљиви гасови са којима се у овој установи свакодневно ради, смештени у дворишту а не као до сада,у истим просторијама у којима запослени раде. И то није једини пример, наглашава директорка.

Др Лазић подсећа да је панчевачки Завод био једина здравствена установа овог типа која није имала своје просторије и да је, од 1991. године, од када је почео да ради као самостална установа, функционисао у неадекватним просторијама.

– Били смо смештени на првом спрату Интерног блока, а када је на ред дошла реконструкција болнице, ми смо смештени на две привремене локације, Железничку амбуланту и Очну болницу и то на годину дана. Остали смо тамо седам година. У међувремену се десила пандемија Корона вируса и ми смо успели да и даље обављамо све наше послове у таквим, готово немогућим условима. Поред тога, убрзо смо радили и ПЦР тестирања, како за нашу болницу која је тада била у ковид режиму тако и за друге установе, али и за грађане, комеријално. И све то у привременим просторијама. Све то смо успели великим залагањем и трудом запослених, стручњака нашег Завода којима сам захвална на томе – подсећа др Лазић на претходни период рада установе коју води. Она додаје да је после 35 година функционисања Завода као самосталне установе, то питање над питањима коначно решено. Како каже. током тог периода, многи директори су се трудили да нађу решење проблема просторија Завода али да је тај проблем тек сада решен.

– Овим смо исправили дугогодишњу неправду и Град Панчево може бити поносан. Све ово смо постигли, уз подршку Владе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за здравство, али највише подршке смо добили од Града Панчева који нам је много помогло да све ово завршимо, добијемо употребну дозволу и кренемо са усељавањем. Највећу захвалност свакако дугујемо руководству Града Панчева – наглашава др Љиљана Лазић, директорка Завода за јавно здравље Панчева, напомињући, на крају нашег разговора, да током свих ових година рада ове установе у различитим условима, грађани ништа нису осетили када је реч о услугама које Завод пружа и да је тако било и током овог пресељења у нову зграду.

И. Владан