У посети…
Руменка Негројевић, директорка Предшколске установе „Анђелка Ђурић“ Бела Црква
БИТИ У ВРТИЋУ – ТО НИЈЕ САМО БОРАВАК
• Одговарајућом промоцијом установе допринели смо развијању свести о улози и значају предшколског образовања и васпитања. Постигнут је већи обухват деце у целини, посебно деце из социјално угрожених средина и ромске популације, која раније нису била укључена у систем предшколског образовања и васпитања
Ко би рекао да време тако брзо пролази. Прва наша посета ПУ „Анђелка Ђурић“ била је 2018. године, две године након што је Руменка Негројевић, дотадашња васпитачица, постала директорка једине предшколске установе у општини Бела Црква. И то, без сумње, успешна, јер је ово већ 11. година њеног „директоровања“.
Па да почнемо и овај други разговор на уобичајен начин – да чујемо има ли нешто ново у „личној карти“ установе.
– И ова, 2025/2026. година, протекла је у настојању да се кроз реализацију планираних програмских задатака стално унапређује и подиже ниво квалитета рада свих запослених.
Због повећаног интересовања за упис у целодневни боравак, у радној 2025/2026. години целодневни боравак организован је у два објекта, док се полудневни боравак одвија у једном објекту у граду. Осим тога, у осам насељених места такође је организован полудневни боравак.
Укупно је уписано 317 деце, распоређене у 19 група. Уписана су деца свих заинтересованих родитеља, тако да листе чекања нема.
Приликом уписа циљ нам је био да породицама са децом омогућимо врсту смештаја у установи у складу са њиховим потребама и опредељењима, као и према броју деце њиховог узраста и дужини боравка. Смештајем су обухваћена деца од годину дана па све до поласка у школу – каже директорка Негројевић.
Она додаје да су у свим узрасним категоријама обезбеђени услови за функционисање јединственог система васпитно-образовног рада, неге, исхране, здравствене и социјалне заштите, као и да је омогућена адаптација деце уз присуство родитеља.
Нашу саговорницу питамо шта је посебно значајно од активности за правилан развој деце у свим сегментима њихове личности.
– Кроз развијање планираних тема-пројеката, преточених у садржаје и истраживачке активности, у овом периоду пратили смо и подстицали формативне аспекте, односно рад на изграђивању особина личности и ставова, развој способности и вештина, као и подстицање развоја диспозиција за целоживотно учење код деце – објашњава директорка.

Она истиче да се „кроз систем игара и истраживачких активности, као и кроз перцептивне, моторичке, откривачке, радне, здравствено-хигијенске и језичке активности, детету пружа подршка да упозна себе, развије слику о себи и другима, као и о свету који га окружује. Уз све то, дете мора да осети да је прихваћено, безбедно и вољено, као и да се његове потребе задовољавају“.
Осим свега тога, наша саговорница каже да се велика пажња посвећује уређењу простора у којем деца бораве, како у згради тако и ван ње, као и организацији активности које ће привући пажњу деце и заинтересовати их за истраживање и учење.
Партнерство са родитељима
А што се тиче сарадње са родитељима и њихове улоге у свим тим активностима, директорка Негројевић каже да је „улога родитеља или других законских заступника, као и осталих чланова породице, и њихова сарадња са васпитачима, изузетно значајна за квалитетнији свакодневни живот детета“.
– Сарадња са родитељима је веома успешна и реализује се кроз свакодневне контакте, непосредно и преко Савета родитеља, а ту су и родитељски састанци, отворена врата васпитача и сарадника… Све са циљем што садржајнијег укључивања родитеља у непосредни живот и васпитно-образовни рад васпитне групе и вртића.
Трудимо се да са родитељима градимо партнерски однос заснован на узајамном поверењу, поштовању и отвореној комуникацији – истиче директорка Негројевић.
Простор као „трећи васпитач“
А сада да нешто чујемо и о значају уређености простора.
– Уређењу простора соба придаје се посебна пажња, тако да у њему буду просторне целине у складу са Основама програма „Године узлета“ и да буду прилагођене узрасту деце. Значајна је и реконструкција заједничких простора, ходника и дворишта, како би и они били инспиративни и прилагођени боравку деце.
Према Основама програма „Године узлета“, простор се доживљава као трећи васпитач. Посебан акценат стављен је на боравак деце на отвореном простору кад год су временски услови одговарајући, чиме се излази у сусрет основној дечјој потреби за кретањем и физичком активношћу – каже директорка Негројевић.
Она додаје да су тренутно у току радови на централној згради „Дечје радости“, чији је циљ повећање енергетске ефикасности објекта.
Сви капацитети попуњени
А сада нешто и о капацитетима установе, попуњености и свести о значају предшколског васпитања и образовања.
– Одговарајућом промоцијом установе допринели смо развијању свести о улози и значају предшколског образовања и васпитања. Постигнут је већи обухват деце у целини, посебно деце из социјално угрожених средина и ромске популације, која раније нису била укључена у систем предшколског образовања и васпитања.
Додатним ангажовањем и сарадњом са локалним институцијама, ова деца су укључена у предшколски програм, чиме су у потпуности искоришћени просторни и кадровски капацитети – каже директорка Негројевић.

На крају разговора питамо је и колико је задовољна сарадњом са Општином и општинским установама.
– Имамо веома добру сарадњу са установама у локалној заједници, као што су школе, Центар за културу, Библиотека, Центар за социјални рад, Дом здравља…
Сарадња са Општином и локалном самоуправом је континуирана и на сталној смо вези. Посебно бих истакла подршку Општине у унапређењу услова рада, као и учешће у реализацији важних инвестиционих и инфраструктурних пројеката.
Захваљујући доброј сарадњи и заједничком раду, успевамо да обезбедимо што боље услове за нашу децу и да развијамо све квалитетније програме подршке – истиче Руменка Негројевић, директорка ПУ „Анђелка Ђурић“ у Белој Цркви.
С. Батало





















