Интервју

Немања Богданов, директор Културног центра Панчева

СТАНДАРДИ – ЗАДАТАК ОД КОЈЕГ НЕ ОДУСТАЈЕМО

• Важно је да привреда препозна и схвати значај улагања у наше програме • Како превазићи проблеме настале реституцијом? • Посебна изненађења за овогодишњи, 20. Џез фестивал • Значајна подршка НИС-а кроз програм „Заједници заједно“

• Почетком сваке године, код свих буџетских корисника најактуелније је питање финансија. Каква је градска власт ове године била према Културном центру имајући у виду средства из буџета опредељења за његово функционисање? Који су то најважнији пројекти и уопште планови ваше установе за ову годину, од програма и манифестација до набавке опреме непоходне за рад?

    -Културни центар Панчева је локална установа културе и ми се, у нашем пословању и програму, увек руководимо потребама наших суграђана, из Панчева и насељених места. У том послу Град Панчево и локални ресор за културу су наш највећи ослонац и партнер, како ове, тако и претходних година. Заједничким снагама трудимо се да из године у годину подижемо квалитет наших програма, али и услуга, и тим партнерством сам као директор и као Панчевац, веома задовољан.

    Нама је опрема оруђе за рад. Опрема у Културном центру је заиста дотрајала, самим тим веома нам је отежан рад и реализација програмаских активности.

Током претходне године успели смо да обновимо део опреме куповином шеснаест нових позоришних рефлектора, али, нажалост, и даље имамо много мање рефлектора него што нам је неопходно, па ћемо у наредном периду наставити са набавком нових. Такође током претходне године купили смо доста бинске опреме (миксету, звучнике, димере, каблове, струјне бинске кутије…

УЗ ПОМОЋ НИС-а

Једна од значајних куповина је и набавка нове дигиталне миксете за звук, коју смо обезбедили средствима Града и средствима компаније НИС,  кроз њихову акцију “Заједници заједно”. У оквиру исте те акције НИС  већ више година финансијски подржава одржавање Џез фестивала, који је постао препознатљиви панчевачки, и не само панчевачки, културни бренд.

НИС је прошле године био главни финансијски покровитељ ове престижне градске манифестације.

    Када је реч о програмима Културног центра планираним за  2017. годину, пред нама су важни догађаји и градске манифестације које реализујемо, попут Класик Феста (јун), Етно.ком Фестивала (септембар), Панчевачког Џез фестивала (новембар) и традиционалних јесењих манифестација из области визуелних уметности (Салон Панчева, Уметност – Архитектура – Дизајн, Нове технологије). Посебно бих истакао овогодишње, јубиларно двадесето издање Панчевачког Џез фестивала, које планирамо да прославимо великим концертима врхунских светских џез звезда, као и посебном публикацијом која ће бити посвећена овом важном фестивалу и људима који су годинама предано радили на њему.

    Такође, трудимо се да одржимо висок ниво редовних репертоарских програма, и у томе имамо свакодневну подршку оснивача, Града Панчева.

    • Културни центар је свакако најважнија установа културе у граду. Хоће ли ваши програми и убудуће одржати тај препознатљив ниво и шта ту Панчевци могу у будућности очекивати?

    -Културни центар Панчева као највећа поливалентна установа културе у Панчеву и насељеним местима користи све своје ресурсе и капацитете (људске, просторне, финансијске и друге), како би континуирано одржао висок квалитет понуђених културних и уметничких садржаја. Све што радимо трудимо се да буде у складу са потребама наших суграђана и суграђанки, али и у складу са одговарајућим стандардима у култури, и то је оно што нас већ деценијама чини препознатљивим и поузданим. То није увек једноставно, али је реч о задатку од којег не одустајемо. Наши ће програми свакако задржати своју препознатљивост, и не само то: трудићемо се да се за наше програме чује и ван региона.

    • Финансирање Џез фестивала од стране НИС-а кроз њихову акцију “Заједници заједно” је добар пример друштвено одговорног понашања великог предузећа. Да ли ће се та сарадња наставити и да ли постоје могућности за сличне пројекте Културног центра са неким другим привредним субјектима или донаторима? Колико је таква сарадња значајна за једну установу културе?

    -Панчевачки Џез фестивал постао је један од брендова, не само Културног центра, већ и самог Панчева, превасходно захваљујући локалној публици, али и локалним музичарима, који негују овај музички израз. Фестивал се развио у музичку манифестацију препознатљиву у Србији, између осталог, захваљујући и финансијској подршци наших покровитеља и партнера, првенствено НИС-а, али и Ерсте Банке, који су последњих година уз нас. Такође, Културни центар Панчева негује добре пословне односе и са другим компанијама. Истакао бих посебно и подршку Дунав осигурања, и то нашим редовним репертоарским програмима, која траје скоро десетак година. Сарадња приватног пословног и јавног културног сектора је не само пожељна, она је и неопходна. Установе културе које негују уметнички програм тешко улазе у трку са приватним центрима и клубовима који претежно организују комерцијалне догађаје. Због тога је важно да привреда препозна и схвати значај улагања у наше програме, посебно имајући на уму да је један од наших најважнијих циљева, поред промоције и очувања нематеријалне културне баштине, управо и едукација млађих генерација и формирање и развој укуса садашње публике.

  • Реституција која је у току може у будућности донети озбиљне проблеме Културном центру. Да ли ту има неких добрих вести,  назире ли се неко решење?

   -Реституција имовине оставила је крупне последице по просторе културе у Панчеву. Највећи изазов нам је решавање реституције Савремене галерије. Пре више година имали смо ситуацију да је изгубљен простор галерије, галерија је пресељена у мањи простор некадашње фризерске задруге који је такође обухваћен реституцијом. Да за пар година не бисмо дошли у ову ситуацију  овог пута ћемо наћи трајно решење за простор Савремене галерије.

    Поред простора Савремене галерије реституција је обухватила и све просторе у дворишту Културног центра где су се некада налазиле галерија „Електрика“ и галерија „Двориште“, ти простори су враћени власницима.

    Добра вест је да се култура се враћа у „Студентски“. Успели смо да у договору са Црквом уђемо у закуп „Светосавског дома“, који ће нам користити за фестивале, трибине, бијенале, концерте класичне музике, изложбе, за све програме којима је неопходан овај заиста предиван простор.

Напоменуо бих да су сви програми који су се одржавали у просторима које смо изгубили пребачени у простор галерије Милорада Бате Михајловића.

    • Који су највећи проблеми са којима се Културни центар  данас суочава? Имате ли проблем са бројем запослених, било то вишак или мањак? Шта је то што као директор ове установе желите да урадите или промените по питању рада Културног центра док сте на том месту?

    –Као директор Културног центра трудим се да све проблеме посматрам као изазове. Управо ти изазови ме мотивишу да заједно са запосленима у Центру тражим одговарајућа решења. Сви културни центри и јавне установе културе суочавају се са сличним изазовима: недостатак финансијских средстава. Колико год да их има, увек бисте желели још, јер је много сјајних програма и манифестација, и идеја, које бисте желели да понудите и поклоните нашим суграђанима и суграђанкама…

И. В.