ЕКСЛУЗИВНО
Мирољуб Кршанин, председник Скупштине Друштва Техномаркета
РЕЦЕПТ ЗА УСПЕХ: УЛАГАЊЕ У РАЗВОЈ
• Српско тржиште је постало преуско и више од половине производње иде у извоз • У фебруару се креће у освајање и тржишта Аустралије, јединог преосталог континента • Добра сарадња са градским властима
КАО и свака модeрна компанија, у нормалном процесу освежавања кадрова, после 27 година, са места директора прeузео је функцију председника Скупштине Друштва.
Функцију директора најуспешније српске фирме у области производње алуминијских профила за архитектуру, грађевинарство и индустрију сада обавља осам година млађи брат Драган, иначе сувласник.
-Свако треба да схвати када је време да се повуче са неке одговорне функције, па била она и директорска, или поготово директорска, ако тако хоћете, и да своје потенцијале усмери у неком другом правцу, оном где се уместо енергичности и динамике тражи искуство, и на њему заснован истраживачки потенцијал за нове изазове, нове производе, нове моделе пословног понашања, нова тржишта, и то је оно што ће убудуће бити моја сфера интересовања.
Ово су речи, хајде да се држимо регионалног карактера наших новина, једног од најуспешнијих јужнобанатских привредника, у сваком погледу, а поготово ако за критеријуме узмемо настанак фирме. А Техномаркет је свој пут у свет, поплочан увек неким новим технолошким напретком, започео пре 27 година, фебруара 1990. године.
Дакле, наш домаћин је Мирољуб Кршанин, човек који је осамдесетих година радио у панчевачкој Утви, а онда, способношћу визионара, како другачије, одлучио да крене по свој дуго сањани сан. С њим је кренуо и његов млађи брат Драган, и тако је настао Техномаркет.
Убрзо, Панчево је постало претесно, а затим, тесна је била и тадашња цела Србија. Потом су следили један континент, па други, па трећи… Остала је још Аустралија. Докле?
-У освајање тржишта Аустралије крећемо већ у фебруару
Ако ћемо поменути зараду и профит, који нису изостали, потребна је огромна финансијска дисциплина. Ако се континуирано не улаже у нове технологије, у нова испитивања, у праћење светских трендова, у оно што се зове континуирани развој свих сегмената компаније у технолошком, организационом, кадровском и сваком другом аспекту, неминовно долази до стагнације и проблема – истиче Кршанин.
И збиља, шта рећи када чујете где је и докле све стигао Техномаркет!
Ми ћемо вам рећи , а ви процените сами, уважени читаоче или читатељко.
БРЕНДИНГ
Да би се путем успеха могло што дуже ићи мора се стално и изнова трагати за новим решењима, и увек бити корак испред конкуренције. Тако у Техномаркету постоји и одељење које се бави брендирањем онога чима се ова компанија бави. И зове се тако: Одељење за брендинг. Ево шта о томе каже наш саговорник.
„Ми ништа не радимо на кратак рок, то је, као и у свему, наш дугорочни концепт. Желимо да избрендирамо наше производе и нашу компанију, како би нас пробирљиво светско тржиште што брже и што лакше препознало“.
Техномаркет, сем што сваке године учествује на најеминентнијим светским сајмовима грађевинарства, па и оним највећем, у Минхену, Паризу, Дубаију, Москви, ових дана наступа и у Техерану, где сваки пут отвори нова врата, и то не само једна, за нове изазове и нове послове. Стога и не чуди што је Техномаркет свој алуминијумски бренд уградио у синагогу у Бруклину, у стадион у Санкт Петербургу, где ће се 2018. играти утакмице светског првенства у фудбалу, у зграду амбасаде САД у Ослу, у нову зграду ЕКО банке у Акри и у још десетак објеката у исто толико градова широм света.
-Српско тржише је постало преуско, и ми више од половине наше производње извозимо, и то широм света, са тенденцијом даљег повећања извозних капацитета – каже Кршанин, напомињући да је томе допринела и стабилна економска ситуација у земљи, пре свега, релативно стабилан курс динара.
Као добре кораке економске политике, Кршанин помиње и то да је добро што се поштују неки основни постулати економских принципа и што се престаје са праксом да се баш све мора урадити како „ тамо некима, ван ове земље, одговара“.
Кад смо већ код макроекономских питања, оно што Кршанин као дугогодишњи успешни привредник предлаже, то је да Влада Србије више поведе рачуна о томе, да кад већ субвенционише стране инвеститоре, то не чини на штету оних домаћих који се већ баве тим послом у земљи, и не само то, него и њихов порески динар учествује у довођење субвенционисане конкуренције, на сопствену штету! Влада треба да се више оријентише на домаћи реални сектор, да сачува оне који су већ нешто направили, да за оне који из оправданих разлога дугују држави изнађе ефикасне механизме којима ће наплатити та дуговања, али тако што те фирме неће „гушити“, него ће им омогућити да оне наставе да успешно раде, јер само тако могу и даље да доприносе пуњењу буџета, а све је то, ипак, сврсисходније и јефтиније од не баш увек оправданих субвенција- напомиње наш саговорник.
Што се тиче сарадње са градским властима, Кршанин, који је иначе председник Привредног савета града Панчева, каже да је она сваким даном све боља, и да је у оним оквирима који су могући, а с обзиром на не баш времену и привреди прилагођене законске прописе, али ту је шта је. Оно о чему се већ могло разговарати, то су јавна и јавно-комунална предузећа, чији намети, па и „паранамети“ захтевају све више пара, чија вредност и није баш у превеликој сразмери с пословима које они обављају.
Знајући колико је за нашег саговорника сваки тренутак и те како драгоцен, и имајући у виду да изузетно ретко даје интервјуе, питамо га још за крај шта је то што би он, са овим знањем и искуством које има, препоручио како онима који се већ баве неким послом, тако и онима који тек почињу, која је то формула успеха?
-Они који већ раде морају непрестано улагати у развој, у нове технологије, морају стално трагати за новим решењима, новим пословима, новим могућностима, континуирано радити на организационом прилагођавању захтевима корпоративног управљања и модерног бизниса, нема чаробног штапића за успех.
Брзе зараде нема, има само развоја, а да би га било мора се у њега непрестано улагати, то је оно о чему би првенствено морали да размишљају они који би тек да раде.
С. Батало
