Машинска школа „Панчево“ обележава јубилеј – седам деценија рада
Како се кроз „игру“ ствара креативни амбијент и ослобађа машта за најкреативније пројекте
НАШИ ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ СУ ПРАВИ МИСИОНАРИ ШИРЕЊА ТЕХНОЛОГИЈА БУДУЋНОСТИ
•Ове године Машинска школа „Панчево“ слави 70 година рада • Данас је то школа која спада у ред десет најбољих средњих машинских школа у Србији, позната широм земље, па и ван ње, по својим инвентивним и јединственим пројектима Школа на свој начин промовише специфичан модел дуалног образовања • Мисија школе је, између осталог, и да изврши трансфер нових технологија привреди – каже мр Милорад Илић, директор
ОВЕ године, 8. новембра, када град Панчево слави своју градску славу, Машинска школа „Панчево“ обележава свој јубилеј, седам деценија успешног рада. Данас, када се помене Машинска школа из Панчева, сви на уму имају школу која је, у својим оквирима, велики иноватор, при чему је ослоњена на коришћење најсавременијих технологија. А о томе како је некада претежно “мушка” школа, са не баш превише добром репутацијом, данас постала образовна установа препознатљива широм Србије по свом раду и својој креативности, разговарали смо са директором ове школе мр Милорадом Илићем.
УЧЕНИЦИ И ПРОФЕСОРИ
Машинску школу Панчево тренутно похађа око 850 ученика, распоређених у 33 одељења. Када је број запослених у питању, њих има 100, од којих су 80 професори, већином инжењери разних струка. Управо тај професорски кадар је, по мишљењу директора школе, и највећи ресурс ове образовне установе. њен креативни део, који чине стручни инжењери, од оних старијих са значајним искуством до младих који најбоље познају модерне технологије, а који заједно чине победнички тим.
– Пуно енергије смо уложили да потенцијале школе приближимо грађанима и потенцијалним, будућим ученицима наше школе, али и да мотивишемо наше професоре и ученике. То није било лако и морали смо наћи начин како то урадити. Знали смо да имамо неколико врхунских инжењера, професора, али питање је било како покренути њихову креативност. Испоставило се да је довољан мотив створити услове за „игру“. Ради се у ствари о креативном амбијенту у коме се инжењери осећају инжењерима, а то је када могу да ослободе своју машту и реализују своје идеје, а то су пројекти. Тако су настали пројектни тимови, са најискуснијим инжењерима на челу, са млађим инжењерима сарадницима и наравно у почетку, са нашим најталентованијим ученицима. Пројекти су почели да се нижу – објашњава директор, на свој начин, тајну успеха ове школе. Како каже, то је било веома значајно за активирање потиснутих потенцијала Школе и нови приступ коришћења одлично опремљених кабинета и савремених технологија којима Школа влада. Ради се о реалним инжењерским пројектима, каквим се, иначе, баве или би могли да се баве привредници. А иза свега стоји жеља да се нађе ново место Школе у привреди Панчева, коју данас, гашењем великих производних система претходних година, чине највише мала и средња предузећа.
– Ниво технолошких знања који добијају наши ученици често, превазилази технолошки ниво који се среће код предузетника. На пример, многе фирме из окружења, још увек користе софтвере за пројектовање који су за нас већ одавно превазиђени. Ми радимо са најновијим софтверима за пројектовање и производњу помоћу рачунара на бази параметрског моделирања. Поред пројектовања (моделирања), у виртуелној реалности рачунара, као у некој врсти лабораторије симулирају се и проверавају сви аспекти пројекта као например: чврстоћа конструкције, кинематика, струјање ваздуха исл. Машинска школа се данас може сматрати развојним центром за нове технологије. Између осталог, наша мисија је и да извршимо трансфер тих технологије и да предузетницима и привредницима покажемо како да искористе то што у свом окружењу имају овакву школу. Сигуран сам да и друге школе имају сличне потенцијале да исто то ураде, у својим областима – наглашава директор Илић, али додаје да се школе ту сусрећу са једним проблемом, а то је да нису регистроване да држе курсеве и едукације. Сматрам да би хитно морале да се промене законске регулативе и да се дозволи школама попут наше, бављење неформалним образовањем, тј. и образовањем одраслих. На овај начин, школе би директно утицале на смањење незапослености, јер би трансфером знања из најновијих технологија, многима који чекају на тржишту рада , подигле ниво конкурентности. Такође у ситуацији када се прича о дуалном образовању, потребно је стимулисати школе да покрећу проширену делатност, ученичке задруге и ученичко предузетништво чиме би својим ученицима олакшавале пут до тржишта рада – наставља директор Илић.
ПРОФИЛИ У ТРИ ПОДРУЧЈА РАДА
Машинска школа Панчево образује профиле у три подручја рада. Прво је машинство и обрада метала, где постоје следећи четворогодишњи профили: техничар компјутерског управљања, техничар компјутерског конструисања и техничар моторних возила, док од трогодишњих занимања, постоје оператор машинске обраде и аутомеханичар.
У области саобраћаја постоје два четворогодишња профила, техничар друмског саобраћаја и возач друмског возила, а у области електротехнике образује се један профил, техничар мехатронике, звање које се стиче, такође, после четири године школовања.
– Техничар мехатронике је профил који је пре две године изашао из огледа. То је профил будућности који спаја машинство и електротехнику и подразумева шире знање, тачније знања из обе ове области и ми школујемо такве кадрове – наглашава директор Илић и подсећа да ове године са факултета излазе први мехатроничари.
– Машинска школа „Панчево“ има своју визију дуалног образовања. Како каже наш саговорник, недавно су у посети овој школи били двоје саветника из Министарства просвете, госпођа Габријела Грујић и наш суграђанин, господин Милош Благојевић, које је интересовало оно што је у школи урађено и били су пријатно изненађени оним што су видели. Дуално образовање подразумева учење и примену знања у пракси, а некако се подразумева да се та практична настава одвија код предузетника, објашњава директор и додаје: – Ми сматрамо да је важно да ученици добију та практична знања код послодавца и имамо позитивна искуства са нашим трогодишњим образовним профилима: оператери машинске обраде и аутомеханичари. Они (ученици треће године) већ неколико година, по два дана у недељи, практичну наставу обављају код послодавца и раде на конкретним реалним пројектима. Али ми желимо да се бавимо дуалним образовањем четворогодишњих занимања, као што су техничари за компјутерско управљање, техничари за компјутерско конструисање и техничари мехатронике, јер то су занимања будућности – каже наш саговорник, и да су баш они носиоци привредног развоја и представљају занатлије новог доба. Такође сматрамо да их баш ми у школи можемо научити практичним знањима и вештинама као што смо и показали на нашим пројектима. Такав приступ, начин рада, представља основу нашег модела дуалног образовања. Указано нам је поверење, да као једна од четири изабране школе од стране Министарства просвете, презентујемо тај наш модел на сајму образовања у Београду, 26.10.2016. године.
Оно што је обележило рад ове школе последњих година јесу управо пројекти који су показали прави потенцијал и наставничког кадра, али и ученика. Први пројекат који је Школа реализовала је Спартакус, справа која замењује целу теретану, а која је намењена за рекреацију, за вежбе снаге на отвореном простору и која при томе не користи тегове већ тежину онога ко вежба. Убрзо је дошао и Спартакус 2, намењен кардио вежбама. Пројектни тим ових спортских тренажера чине професори Светислав Секулић, Драгана Васовић и Небојша Влатковић са ученицима који су већ завршили нашу школу.
– То су пројекти који су заинтересовали ученике и кроз које су они користили своја знања и све алате и програме који су им на располагању као што је то потребно за израду сваког сложеног система. То је та наша предност, то се показало и интересантно и мотивишуће за наше ученике – напомиње директор Машинске школе. Уз подршку НИС-а реализован је и пројекат “Зелене школске електране”, која обједињује енергију ветра и соларну енергију. У пројектном тиму су били професори Владимир Божичковић, главни пројектант ветротурбине и професор Жарко Голубовић. А ту су и занимљиви пројекти ретрофита, старих ЦНЦ машина које Школа поседује и које су још увек у функцији. На тај начин се те старе машине унапређују, и попримају одлике машина најновије генерације, па за наше ученике практично нема изненађења када се нађу у производњи на производним машинама – каже наш саговорник.
– Оно што смо поставили пред себе је задатак да, коришћењем нашег штамача, испројектујемо и израдимо 3Д штампач већих габарита чиме се код нас, колико знам, нико не бави. То је буквално подвиг за једну школу, а план нам је да то урадимо преко пројекта. Иако ту има доста проблема које треба решити, сигуран сам у своје колеге да они то могу урадити – уверљив је директор Илић.
САРАДЊА СА НИС-ом
У оквиру акције “Заједници заједно”, НИС је подржао два пројекта Машинске школе „Панчево“. То су пројекти “Ветрогенератор”, у оквиру којег је ова установа својим снагама успела да развије генаратор електричне енергије добијене од ветра, а у склопу пројекта набављен је и 3Д штампач што је Машинску школу у Панчеву издвојило од осталих образовних установа у земљи.
Други пројекат је “Ветросол – зелена школска електрана”, којим је ветрогенератор спојен са соларним панелима, чиме се добила мини електрана у школи, која користи снагу ветра и сунчеву енергију за добијање електричне енергије којом се осветљава једна учионица. Циљ пројекта је био да се искористе алтернативни извори енергије и на тај начин допринесе очувању животне средине.
Директор Илић каже да је НИС, кроз своје друштвено одговорно понашање, препознао потенцијал ове школе, а чињеница да је овај пројекат представљен на конференцији коју НИС одржава једном годишње говори у прилог томе.
-На тој конференцији промовисан је овај наш пројекат и мислим да је ова компанија препознала значај наше школе као образовне установе која је и иноватор. Успели смо да за наш пројекат вежемо један велики бренд, као што је НИС, а жеља нам је да ову сарадњу у будућности подигнемо и за степеницу више. Набавка 3Д штампача је унапредила рад тимова и знатно подигла технолошки ниво Школе. Колико сутра ова технологија ће бити императив за многе предузетнике, а наши ученици су први у земљи по том знању. Посебно истичемо да су професори наше школе мисионари ширења ове значајне технологије будућности, по целој Србији, путем лиценцираног семинара. – напомиње директор мр Милорад Илић, са нескривеним задовољством. Разумљиво.
Што се тиче сарадње са Градом, директор Илић каже да је она одлична. Ту, пре свега, мисли на програм унапређења рада школских кабинета, које он оцењује као одличну идеју која не постоји у другим срединама, а помоћу којег је ова школа успела да набави рачунаре и опрему за заваривање. Поред тога, локална самоуправа је ангажовала Машинску школу за реализацију идеје Бициклофона, што је ова образовна установа успела за само 10 дана (док смо разговарали зазвонио је телефон, зову са Златибора, интересују се за бициклофон).
Професори и ученици ове школе успели су да на тренажни бицикл поставе подсистем и тиме га претворе у бицикл који, осим што служи за рекреацију, може истовремено да пуни мобилне телефоне. Директор Илић каже да је тиме Школа добила медијску пажњу, да се за њу нашироко чуло, тако да је на тај начин осим Бициклофона, промовисан и Спартакус, а резултат тога су бројне понуде за сарадњу. Град је такође финансијски помогао постављање другог прототипа Спартакуса у двориште школе, поред оног првог (финансирање израде бетонске платформе). Оно што је још у плану, а тиче се овог пројекта, јесте израда бициклофона са основном конструкцијом, коју ће пројектовати и израдити тим професора и ученика ове школе. У пројектном тиму „Бициклофона“ су професори Светислав Секулић, Зоран Радовановић, Владимир Божичковић и Драгана Васовић, са више од десет ученика.
-Од стратегијског значаја за школу, али верујем и Град, би била изградња нове школске радионице. Сем познатих разлога (неусловност, удаљеност…), ово би посебно било значајно за увођење дуалног образовања по моделу наш школе – каже Илић.
ЗАКОНИ
-Сматрам да би хитно морале да се промене законске регулативе и да се дозволи школама попут наше, бављење неформалним образовањем, тј. и образовањем одраслих. На овај начин, школе би директно утицале на смањење незапослености, јер би трансфером знања из најновијих технологија, многима који чекају на тржишту рада , подигле ниво конкурентности. Такође у ситуацији када се прича о дуалном образовању, потребно је стимулисати школе да покрећу проширену делатност, ученичке задруге и ученичко предузетништво чиме би својим ученицима олакшавале пут до тржишта рада – каже директор Илић.
– Имамо радионицу у којој су машине још из ратне одштете, а услови за рад су очајни. Град је давно одлучио да је потребна нова зграда, али сем пројектне документације ништа друго није урађено. Ипак, ствари су покренуте са нулте тачке. Град финансира процедуру за прилагођавање документације новим законским регулативама и издавање нове грађевинске дозволе. Са новом документацијом отварају нам се шансе за аплицирање на неке развојне конкурсе. Наша идеја је да се стара радионица прода и да се та средства определе за изградњу нове у делу школског дворишта. Ако у томе успемо, био би то пун погодак за имплементирање нашег модела дуалног образовања и повећање конкурентности наших ученика и професора.
И. Владан
