Жене које су мењале свет
ЗБОГ ЊЕ ЈЕ НОБЕЛ ОСТАО НЕЖЕЊА
• Била је аустријска бароница, утицала је на Алфреда Нобела да оснује награду за мир и била прва жена која ју је добила, али и његова неостварена љубав
„Нико не зна тежину туђег терета“ – Алфред Нобел
РОДИЛА се у Прагу, 1843. у аристократској породици Кински. Отац јој је умро пре њеног рођења, а мајка је прокоцкала породично имање до последње паре. Желела је да буде оперска певачица, имала је таленат и вољу, али и ужасну трему због које није била у стању ни да се појави пред публиком, а комоли још и запева. Пошто није постала певачица, а била је у тридесетој години, морала је да се запосли.
Као сиромашна девојка, Берта Кински, девојка високог порекла и образовања, добила је место гувернанте ћерке барона Фон Сутнера. барон је имао истаријег сина Артура, који се заљубио у гувернанту својих сестара, али и она у њега. Сматрајући да Берта није прилика за младог барона и наследника, Фон Сутнер је хитно шаље у Париз да води домаћинство једном шведском господину, по имену Алфред Нобел, а који је важио за најбогатијег нежењу XIX века. Он и Берта су се убрзо спријатељили, а Нобел је чак помислио да је нашао сапутницу свог живота. Али живот је другачије изрежирао животну драму.
Када је Нобел хитно позван у своју фабрику динамита у Стокхолму, Берта се мучена чежњом вратила у Беч и тајно венчала са Артуром фон Сутнером. Млади пар је одмах отпутовао на кавказ и тамо, на имању пријатеља, провео првих девет година брака у љубави, писању романа, читању и проучавању нових идеја о развоју друштва и напретка човечанства. Са Кавказа су се, на позив породице која их је најзад прихватила, вратили у Беч, а затим отпутовали у Париз, тадашњу „престоницу света“. Ту је Берта, сада већ фон Сутнер, поново срела Нобела. Искрено пријатељство настављено је, али и Нобелова неиспуњена чежња. заувек ће остати нежења.
У париским помодним салонима, где су се Фон Сутнерови кретали, увелико расправљало о Међународном друштву за мир, основаном у Лондону са циљем да се установи арбитражни суд за решавање међународних сукоба и направи програм за разоружање. Берта је одушевљено прихватила нове идеје и изнела их у роману Век машина, на чијим је корицама, уместо имена аутора, писало Неко. Није се могло замислити да жена расправља о таквим темама. Успех ове књиге охрабрио ју је да следећу, Положите оружје, потпише пуним именом и презименом. Неколико издавача одбило је да штампа такву књигу, али када је она најзад издата, одмах је распродата, и убрзо су изашла нова издања на готово свим европским језицима. Та књига о страхотама рата ганула је на хиљаде читалаца. Берта је постала славна и од тада је све текстове потписивала својим пуним именом.
Берта фон Сутнер је основала Аустријско друштво за мир и, као његов председник, одржала свој први јавни говор на мировном конгресу у Риму. тако је постала и прва жена која је јавно говорила на римском Капитолу. Том приликом је приметила да је њена чувена трема од публике ишчезла.
Ова дама из високог европског друштва, навикнута на луксуз, до краја живота неуморно је писала чланке за свој лист, као и за све водеће европске новине, писма разним политичарима и крунисаним главама, а уз то и есеје. Међутим, њена преписка и сусрети са Нобелом, имали су огроман, пресудан утицај, како за Берту, тако и за Нобела, али и на цео наредни XX век.
Године 1892, Берту и њеног мужа Артура позвао је Алфред Нобел да га посете у Цириху. За време једне вожње језером разговарали су о миру у свету и начину како да се он успостави. Био је то одлучујући моменат који је допринео да један од најбогатијих људи света – Алфред Нобел почне да размишља шта ће се десити са његовим богатством после његове смрти и како он лично може да помогне свету. Већ следеће године написао је Берти фон Сутнер како је је одлучио да тетаментом завешта одређену суму новца „мушкарцу или жени који својм залагањем буду допринели да Европа учини први корак ка идеји мира“.
Била је то генеза идеје око успостављања Нобелове фондације која ће наредних сто година постати незаобилазна и врхунска институција у валоризовању прогресивних тежњи човечанства. Алфред Нобел је умро, 1896, сам, како је и живео, а прва Нобелова награда за мир била је додељена 1901. године. Четири године касније, 1905, Нобелову награду за мир добија Берта фон Сутнер.
Берта фон Сутнер се залагала за мир у свету до саме смрти и са шачицом других људи утрла је пут оснивању Друштва народа, касније Уједињених нација.
Када је почео Први светски рат, 1914. године, августа, лежећи у постељи, на самрти је стално понављала: „Положите оружје”, „Пренесите поруку!“ С тим речима на уснама је и издахнула.
