Реч по реч са…
Миланом Јакшићем, директором Историјског архива
ДРЖАВА НЕМА КУЛТУРНУ ПОЛИТИКУ
• Недостатак средстава, али и адекватне културне политике урушава културу и институције културе • Панчевачком Архиву, са девет километара грађе, највећи проблем, сема пара, представља мањак и радника и простора
– ТРЕБА разликовати две врсте културе. Једна јесте култура иза које стоји држава, коју по сили закона мора да подржава односно да чува, а ту спадају културна добра. Да би се то урадило, морају постојати институције културе: музеј, који штити покретна културна добра, Завод за заштиту споменика културе, који штити непокретна културна добра, архив, који штити покретна културна добра на папиру и библиотеку, која штити културна добра – књиге. То би свака држава морала да ради – објашњава нам Милан Јакшић, директор Архива Панчева у својој канцеларији која, и по изгледу, и по атмосфери одговара природи овакве установе: – Култура представља стваралаштво. То је нешто што се сваког тренутка рађа. Ја као сликар у свом атељеу свакодневно нешто стварам, и све то је оно што ће бити огледало нас, за 10, 20 или 50 година. То је једино што остаје иза цивилизација, тај продукт стваралаштва, нешто што је неко стварао. И једно и друго треба да је заштићено и то се држава труди да ради.
Као сликар који се већ преко четврт века налази на чели панчевачког Архива, сведок је да за ту, прву културу, држава и друштво данас немају средстава. Насупрот те културе налази се она комерцијална, свакодневно и агресивно рекламирана културна индустрија где је новац. То је тренутна ситуација, за једно има новца, а за нас држава нема, тврди Јакшић. – Када се говори о култури, она је производ људског духа и она је институционализована онда када је од интереса за државу. А када је држава јако сиромашна, и сама култура дели ту судбину.
Директор Јакшић подсећа да је СФРЈ била средњеразвијена земља са тенденцијом раста и да је тада култура цветала, излагало се по свету, музеји су грађени, а нису били затварани као данас. Данас смо врло далеко од тога, сматра он и додаје да је било и да и данас има и сиромашних држава које улажу у своју културу. Решење он види у активнијој политици која би обезбедила инвестирање у културу, образовање, оно што чини нашу будућност: – Ми смо држава која не зна шта хоће, немамо стратегију у култури, немамо никакав средњорочни план, немамо кулурну политику. Морамо признати да не можемо радити као друге земље које су богатије али би требали направити стратегију шта нам је важно, да ли су то архив и музеј, библиотека или је то нека друга култура која нам се сервира – оцењује наш саговорник и каже да би то требало кренути од врха власти односно министра културе, који мора бити човек иза којег стоји име и његова дела, човек који је културни радник и који је упознат са проблемима у овој области.
ЈОШ РЕЧ-ДВЕ
Панчевачки Архив је, по количини грађе, највећа оваква институција међу регионалним архивима. Од девет хиљада и 150 метара архивске грађе разврстаних у преко 700 збирки, више имају само Архив Југославије, Архив Србије и Архив Војводине. Мађутим, број запослених не успева то да испрати, тврди директор Јакшић и,као пример, наводи и чињеницу да неки архиви по Србији са далеко мањом грађом од панчевачког, имају и по неколико пута више запослених.
А овакво стање у култури има свој утицај и на рад установа културе. Ни панчевачки Архив није успео да избегне последице таквог стања, чак је можда и посебно погођен: – Ми смо дошли у ситуацију да нам се смањио број запослених. У култури у Панчеву има 180 запослених, а нека градска јавно-комунална предузећа имају далеко више. Када њима четири радника оде у пензију они то ни не осете, а када се у Архиву број запослених смањио са 23 на 19, што се недавно и десило, то нама представља озбиљан проблем. Ми имамо преко девет километара архивске грађе и пуно посла a овај број запослених то не може испратити – каже Јакшић и понавља да поред броја запослених, и мањак простора све више оптерећује рад ове установе.
– Постојала је идеја да садашње канцеларије преуредимо у депое, а да канцеларије пребацимо у неки нови објекат који би саградили уз зграду. Међутим, за то немамо средстава. Сваке године ми урадимо списак приоритетних пројеката, али за велики део њих средстава нема. Поред тога, и систем јавних набавки нас додатно оптерећује пошто се показао као веома лоше решење за установе културе попут Архива – каже директор Јакшић, додајући да се и средствима добијеним за програме мора рационалисати, наводећи пример организације бијенала цртежа које ће Архив ускоро реализовати, за шта се запослени на разне начине морају довијати како би тај посао урадили ваљано, а са постојећим средствима. Ипак, ова установа успева да испуни своју улогу очувања архивске грађе важне за сагледавање историје овог региона. Формирањем нове градске власти и постављањем Немање Ротара, човека који је културни радник, за већника задуженог за културу, ствари ће се сигурно мењати набоље, уверен је директор Архива Панчева Милан Јакшић.
