АКТУЕЛНО

Зденка Јокић, в. д. директора ЈП ГСА Панчево

ДА СЕ ЗНА КО УПРАВЉА ЗГРАДОМ

• Од 1. марта ступио је на снагу нови закон по коме свака зграда за колективно становање мора имати скупштину стамбене заједнице и управника  • Кад наступа принудни управник? • Сваке друге године по осам станова за становање уз подршку

ПОСЛЕ дужег времена ево нас и у Градској стамбеној агенцији. Не случајно. Приближава се 1. март, када ступа на снагу обавеза да све зграде, које су некад биле у друштвеној својини, и сви станови, који су нестанком друштвене својине купљени за неку хиљаду или за неколико марака (некад није добро пожурити) морају имати своју скупштину стамбене заједнице и  управника те стамбене заједнице. У противном, уместо свог, на скупштини,  изабраног управника, имаће принудног, оног којег ће одредити неко други, а то је јединица локалне самоуправе, односно Градска управа.

Навикнути смо ми већ на разна одлагања и пролонгирања примене прописа, али једно је сигурно: пракса да се у многим стамбеним објектима не зна „ни ко пије ни ко плаћа“, да се фасаде обрушавају, да се не зна ко су станари, а ко подстанари, ко су власници, а ко узурпатори, неће још дуго потрајати. Ред се мора успоставити, а први је корак да се зна ко управља зградом. Ако то хоће они који у њој станују – добро, ако они не желе или не могу да се договоре ко ће то бити – опет добро, одлучиће неко други, а управљаће неко трећи. Е, тај трећи сигурно то неће  радити за џабе, па сад нека станари виде шта им је чинити.

     У посети смо Зденки Јокић, новој директорки ЈП Градске стамбене агенције (додуше,за сада у в. д. стању), која се на тој функцији налази од 13. октобра прошле године, и којој је „запало“ да пре него „трансформише“ навике станара, трансформише и саму агенцију. Наиме, од 1. децембра прошле године, Градска стамбена агенција није више на листи индиректних корисника буџетских средстава, већ ће плате за свих 25 радника, као и паре за текуће одржавање морати да заради кроз продају својих услуга, а све по принципу „колико пара толико и музике“.

    -Нема више директног повлачења пара из градског буџета, нама су поверени послови од општег јавног интереса, а то су послови изградње, одржавања и издавања у закуп градских станова, као и изградња станова за социјално тановање за категорије које не могу под тржишним условима да купе или изнајме стан и располагање градским  становима  који су у процесу реституције – појашњава наша саговорница, скрећући нам пажњу да се сви ти послови раде под изузетно транспарентним условима, почев од строго контролисаних тендера, па до јавних и прецизно дефинисаних конкурса за додељивање станова по условима које одређује Одлука о располагању становима града Панчева.

СТАНОВАЊЕ  УЗ ПОДРШКУ

Оно што је интересантно са становишта новог Закона о становању и одржавању зграда, Закона о буџетском систему, ЈП ГСА као непрофитна организација нема могућности да оно што заради више од потреба за плате и текуће одржавање (а плаћа и закуп за неколико канцеларија) искористи другачији осим да уложи у изградњу нових  и одржавање постојећег фонда градских и станова за социјално становање. Сав вишак прихода над расходима предузећа издваја се у буџет Града и представља фонд за строго наменска средства за даљу изградњу и текуће одржавање.

    Као пример за то су новосаграђена зграда од осам станова изграђена средствима ГСА и Града Панчева и Републике Србије  у улици Максима Горког,  усељена по конкурсу у марту 2016.године, као и почетак изградње зграде у Чумићевој улици у Панчеву, у коју ће до краја текуће године  бити усељено још осам породица.

Градска стамбена агенција и град Панчево у ове намене уложили су две трећине потребних средстава, а једну трећину суфинансирала је Република Србија преко Министраства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

     У складу са могућностима буџета Града и планираним средствима ЈП Градска стамбена агенција Панчево покушаће  да на сваке две године обезбеди средства и изгради бар једну зграду од по осам станова, који ће по конкурсу бити давани у закуп под повољнијим условима од тржишних, онима који докажу да спадају у категорију лица и породица којима је потребно обезбедити становање уз подршку.

    Уз све то, реорганизацијом и другог јавног предузећа, Дирекције за уређење и изградњу Панчева,  Градској стамбеној агенцији припало је и 49 станова за расељавање, као и одређен број упражњених станова из фонда од преко 200 градских станова којима већ управља ЈП Градска стамбена агенција,   чекати конкурсе и оне који ће се на те конкурсе јављати.

    Градска стамбена агенција, по речима директорке Јокић, редовно одржава око 80 одсто колективних стамбених зрада у Панчеву, са чијим председницима скупштина има 370 закључених уговора. Е, ту смо сад на почетку приче.

    -Од 1. марта све те зграде морају се организовати тако да изаберу нове скупштине стамбених заједница, а онда те скупштине да изаберу и управнике зграда који ће бити овлашћени да закључе своје правно валидне уговоре, како са нама тако и са другим привредним субјектима, а све у циљу ефикасног управљања постојећим стамбеним фондом, који у многим својим сегменитима није баш на завидном нивоу – упозорава Јокићева, подсећајући на чињеницу да сада има доста зграда где се не зна с ким би се могло разговарати по том питању,  и  да је законодавац управо то имао у виду како би се спречило даље урушавање стамбеног фонда и последице које због тога могу бити и те како озбиљне.

   Имајући у виду стање свести наших грађана по том, и не само том питању, кад је реч о заједничким пословима повезаним са заједничким интересима, питамо нашу саговорницу како то променити и како „натерати“ грађане да сами брину о ономе што је њихово, мањим или већим делом, свеједно.

    -Нема нам друге него непосредним контактом. Запослени у предузећу дневно комуницирају са представницима Скупштина, израђујемо брошуре са упутствима које ћемо давати представницима Скупштина. Ићи ћемо од месне заједнице до месне заједнице, па ако треба и од блока до блока, и објашњавати потребу и сврсисходност нове организације, као и указивати на последице ако се на време не уради оно што треба да се уради, а то је да се зна ред, да се зна да свака зграда има своје  изабране представнике, свог управника и да ће, ако не изаберу свог, имати принудног, а тај сигурно неће бринути о туђим зградама за „лепе очи“. Јасан  је интерес свих станара да што савесније приступе обавези избора скупштине стамбене заједнице и управника стамбене заједнице, јер је сигурно за управника боље имати неког вредног комшију него неког наметнутог суграђанина, а није тешко проценити шта је сврсисходнији избор – јасна је директорка Јокић.

С.Батало