КУЛТУРНА МИСИЈА... Весна Златичанин

Библиотеке јужног Баната

Весна Златичанин, в. д. директора Градске библиотеке Вршац

ЗНАО ЈЕ МИЛЕКЕР ЗАШТО СЕ ВРАЋА У ВРШАЦ

• Градска библиотека тренутно има   5000  чланова, којима је на располагању фонд од преко 250.000 књига, што је сврстава у ред једне од најзначајнијих културних институција у Србији
• Са Параквад библиотеком у акцији да књига стигне до свих, али и у другим хуманим активностима

Ево нас на Светосавском тргу у Вршцу, испред зграде  број 2, на месту где се некада налазила рестаурација Феликса Милекера, а након њеног рушења сазидан је на истом месту хотел – Милекер. Онда је ту био Вршачки казино, да би од краја Великог рата па до почетка Другог светског рата на овим просторима, на том месту била Српска читаоница.

Данас је ту, након шест пресељења, седиште Градске библиотеке Вршац, која овог септембра слави 131 годину од оснивања.

ЈУЧЕ

    Да, 3. септембра 1887. године, Школска комисија усваја Статут библиотеке, којим се утврђују три дела библиотеке: Народна библиотека, Педагошка и Омладинска библиотека. Само отварање библиотеке обављено је 15. јануара 1888. године и њене услуге су у почетку углавном користили они грађани који су знали немачки и мађарски језик.

Статутарним изменама из 1906. године, библиотека се дели на пет одељења: Библиотека музеја, Одељење стручне и популарне литературе, Педагошка библиотека, Омладинска библиотека и Вршачка колекција штампаних дела и рукописа, тзв. завичајно одељење, као најстарије одељење те врсте у српским јавним библиотекама, уопште.

БАНАТИКА
У фонду Завичајног одељења на услузи корисницима су разне публикације које својим садржајем осликавају Вршац и његову околину, као и дела културних стваралаца који су рођени у овом граду. У фонду се укупно налази преко 5500 књига, више од 60 наслова новина и часописа, и то на српском, немачком, мађарском и румунском језику. Поред тога, ту је и велики број разгледница, фотографија, рукописа. И то није све, као посебне збирке, у овом одељењу чувају се легати Синише Јанкулова и Ервина Мареша.
Када је формирано, 1906. године, Завичајно одељење звало се и Вершецијана, да би јој убрзо Милекер дао име Банатика, које и данас носи.

Године 1912. почиње са радом Српско одељење библиотеке, и то захваљујући Милекеру, који је био не само први директор вршачке библиотеке, већ  и први директор вршачког музеја. Од 1922. године библиотекар Српског одељења био је вршачки учитељ Никола Брашован, да би га десет година касније заменио Миливоје Јовановић. Две године од почетка Другог светског рата, Немци смењују Јовановића и уместо, Српског одељења отварају Немачко одељење које ће до краја рата водити Ана Мајер.

Одмах по ослобођењу Вршца,  октобра 1944. године, надлежни орган овлашћује  предратног билиотекара Миливоја Јовановића да изврши комплетно преуређење Градске књижнице.  И, након инвентарисања, прикупљања грађе и поновне класификације, Библиотека 11. јуна 1945. године отвара врата својим корисницима, нудећи им на располагање 15.300 књига и рукописа. Али онда долази до неколико сеоба од зграде до зграде, да би, коначно, јуна 1954. године, Градска библиотека своје уточиште нашла на месту где се и данас налази, на Светосавскм тргу бр. 2. Толико из историје.

ДАНАС

    Данас,  на челу Градске библиотеке, од пре годину дана, поново се налази Весна Златичанин, дипломирани библиотекар и члан Виртуелне библиотеке Србије.

-Поред своје основне библиотечке делатности, Градска библиотека организује разне изложбе, трибине, радионице, књижевне вечери, обележавање разних годишњица, а бави се и едукацијом својих корисника свих узраста – каже директорка Златичанин, на почетку нашег разговора.

Међу активностима библиотеке које неизоставно треба поменути, свакако су радионице креативног писања на српском и енглеском језику, затим, часови математике и српског језика, а у оквира припрема за матуру, а ту су и бесплатне карте за све прваке и бесплатни часови немачког језика за основце, као и бесплатно електронско описмењавање за оне кориснике библиотеке који су старији од 55 година.

ПРИЗНАЊА
 На предлог Библиотеке Матице српске, 1968, године, вршачка Библиотека добија од Заједнице матичних библиотека Војводине диплому и новчану награду у износу од 3000 динара за успешан рад.
Највеће признање стиже 14 година касније. Те, 1982. године, од Заједница матичних библиотека стиже награда „Милорад Павић – Суреп“, а за постигнуте резултате у развоју библиотечке делатности и унапређењу библиотекарства у Србији. 

Директорка Златичанин каже да, сем учешћа на разним изложбама и фестивалима, Градска библиотека учествује у организацији разних градских културних дешавања, као што су Ноћ музеја, Светски дан поезије, Светски дан књиге и ауторских права, а све то, каже  она, наилази „на изузетан пријем код наше публике“.

Сем тога, библиотека учествује и у разним хуманитарним акцијама, као што је акција „Деца деци“, у којој се сакупљају књиге и школски прибор, као и акција „Сакупи хумани чеп“, а коју организује у сарадњи са Удружењем Параквад.

ЈЕДНА ОД АКЦИЈА… Јасна Крсмановић (у првом плану) и активисти Параквад библиотеке носе књиге и часописе особама са инвалидитетом

Иначе, са овим удружењем особа са инвалидитетом, Градска библиотека реализује и акцију како би књиге и новине биле увек доступне свим његовим члановима. – Да би та акција била што успешнија – каже директорка Златичанин –  у стални радни однос примили смо Јасну Крсмановић, чланицу тог удружења, мастера српског језика и књижевности, која радно време проводи у просторијама Параквад библиотеке и успешно и конкретно ради управо на реализацији наше заједничке акције да  књиге и новине буду доступне свим особама са било којом врстом инвалидитета и морам рећи да сам изузетно задовољна како се тај специфичан посао обавља.

ЈУЧЕ И ДАНАС

    По речима наше саговорнице, Градска библиотека отворена је за све идеје и све писце, што већ готово 60 година и потврђује кроз своју издавачку делатност.

Са издаваштвом се, иначе, почела бавити још давне 1960. године, када је из њене ротације изашао први број листа „Угао“, да би три године касније објавила три књиге тројице својих Вршчана: Душана Белче, Радомира Рајковића и Саве Зорића.

Директорка Златичанин истиче да су књиге штампане у библиотечкој штампарији и повезане су у библиотечкој књиговезници.

ХОДОЧАШЋЕ НА КРФ… представљање истоимене књиге Љубомира Сарамандића

Убрзо потом  следе и фототипска издања Стеријиних књига, које се чувају у Завичајној збирци.

-Оно што ми је посебно драго и чиме се поносим, то су издања чији су аутори били наши библиотекари, а то су „Споменици Градске библиотеке у Вршцу 1887 – 2007“, Душана Белче и „Карте Баната“ , Драгољуба Ташлића и Ивана Стојановића – напомиње директорка Златичанин.

МИЛЕКЕР

Феликс Милекер, учитељ, кустос, археолог и публициста, рођен је 1858. године у Вршцу, али свој учитељски посао започиње у Белој Цркви, где сусреће Леонарда Бема, који ће пресудно утицати на његову даљу каријеру.

Кад је имао 25 година позван је  да се врати у Вршац, где га Школска комисија, 1883. године, поставља за учитеља и наставника у Реалној гимназији.  Када је имао 29 година поверава му се оснивање и вођење Градске библиотеке, а седам година касније и Градског музеја.

Одлуком Сената града Вршца проглашен је за доживотног кустоса и једне и друге установе, које је водио све до своје смрти, 1942. године.

    Директорка Златичанин, која се вратила на чело Градске библиотеке, пре нешто више од годину дана, са задовољством  истиче да је у  „последњих годину дана удвостручен број разних културних дешавања, у највећој мери су то промоције нових књига и стручних часописа, као и приказивање образовних филмова, а то радимо све са циљем како бисмо што више наших суграђана „превели“ у наше чланство, што је наша трајна културна мисија“.

Иначе, Градска библиотека тренутно има   5000  чланова, којима је на располагању фонд од преко 250.000 књига, што ову библиотеку сврстава у ред једне од најзначајнијих културних институција у Србији.

С. Батало

(Старт 013)

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају

ставове органа који је доделио средства.