Из стручног угла

ЗАДАТАК: ПРЕЖИВЕТИ КОРОНУ

За Старт 013 пише: Филип Перић

Светска привреда се циклично суочавала са кризама које су углавном изазиване људским факторима. Ратови, шпекулације на берзама, царински ратови, нафтне кризе су настајале као последица људске похлепе.

Први пут у савременој светској економији узрок кризе је  природна појава. Од када је света и века дешавале су се велике болести. Куга, шпанска грозница, велике богиње, тифус и све остале настајале су и нестајале. Ове пандемије су остављале катастрофалне последице по народе, али нису имале такву брзину ширења на комплетну светску популацију. Због споријег ширења, свет је имао времена да се глобално одбрани, чак и без савремене фармацеутске индустрије.

Корона вирус се, за разлику од великих заразних болести из прошлости, проширио на целу земаљску куглу, невероватном   брзином. Узрок овако брзог ширења је незаустављиви процес  глобализације светске економије. Велико кретање људи, робе и капитала условило је  географске и културолошке удаљености  међу земљама и људима мање значајним.  Зато је било могуће да вирус настао у Кини за само неколико месеци зарази људе и у најудаљенијем кутку Јужне Америке. Реакције на вирус биле су различите, али све мере су неминовно директно погађале привреде свих земаља света. Управо из карактера отворености и повезаности светске економије, привредна криза је још тежа. Нема државе која неће имати пад БДП-а у прошлој години. Нема привредне гране која није у проблему или која то ускоро неће бити.

Једино позитивно је што корона вирус није процентуално тако смртоносан као претходно наведени. Оно што се никада није догодило је да преко 100 милиона људи буде заражено једним вирусом.

Незамисливо је шта би се догодило да је корона смртоносна у процентима у  којима су то биле велике заразне болести из прошлости. Ни савремена медицина и фармација не би успеле да спасу огроман проценат светске популације.

Убедљиво најефикаснији и најбезбеднији начин борбе против вируса је вакцинација становништва. Није ми јасна резервисаност људи по питању  вакцинисања. Теоријама завере овде није место. Крајње је недговорно пропустити могућност уклањања вируса из система и враћање живота у нормалне токове. Нисам сигуран да би реакција људи била оваква да се од короне умире у већим процентима. Са мутацијом овог вируса  или појавом неког новог, много смртоноснијег вируса, не значи да се то неће и догодити.

Светска привреда, привреда наше земље, а самим тим и панчевачка привреда могу преживети само са брзим слањем короне у историју. Продужавање овог стања не може поднети нико без великих отпуштања радника, масовног  затварања предузећа а самим тим осиромашења грађана и државе у целини. Поставља се питање  ко ће држави уплаћивати порезе из којих треба исплаћивати  пензије, плаћати здравствене раднике, професоре, полицију и администрацију, ако ресторани и хотели уопште не раде а сви остали раде са минималним капацитетима.

А након свега можемо причати о реакцијама институција на овај глобални изазов човечанству и то са најважнијим задатком да се припреми план реаговања за наредни, можда, не тако „безазлен“ вирус.

На узроке настајања можда не можемо реаговати, али на ублажавање последица морамо.

(Аутор је председник Унија послодаваца града Панчева)