СТРАТЕГИЈА ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ... Саша Павлов

Разговор с поводом

Саша Павлов, градоначелник Панчева

УШЛИ СМО У ДРУШТВО У КОМЕ ПИТАЈУ ЗА НАС

• Најважнији посао локалне власти је привлачење инвестиција како би се побољшала економска ситуација у граду и смањила незапосленост • У свему томе стратешки документи чине основу свега • У пружању квалитетнијих услуга грађанима, треба размишљати о јавно-приватним партнерствима • Град Панчево проглашено за најтранспарентнију локалну самоуправу, а Градска скупштина за најодговорнији локални парламент

НА Митровдан, 8. новембра, Град Панчево је свечаном седницом Скупштине града обележио Дан града. Како и приличи, у свом обраћању присутнима, градоначелник Панчева Саша Павлов сумирао је активности локалне самоуправе између два празника града. Као  најважнијe, он је навео то да Градска управа Панчева, са својим стручним службама, константно ради на унапређењу ефикасности и квалитета пружања услуга, правовремених и прецизних информација и олакшавање процедура које су у њеној надлежности, унапређује и развија нове механизме за доступност услуга и информација и да је зато, по много чему и препознатљива, као пример добре праксе. О томе говори и чињеница да је Панчево између два Дана града проглашено за најтранспарентнију локалну самоуправу, а Градска скупштина  за најодговорнији локални парламент.

У разговору за Старт 013 градоначелник Павлов је нагласио да је главни циљ оваквог рада локалне самоуправе данас привлачење инвеститора, у чему велику улогу имају стратешка документа усвојена од стране градске власти: – Инсистирали смо на изради стратешких докумената – Стратегије развоја града Панчева 2014 – 2020. године и низа акционих планова и других стратешких докумената који уређују појединачне области тако да је све што радимо унапред одређено тиме, то су границе нашег рада, од трошења средстава буџета до доношења одлука. Све то стоји у усвојеној стратегији и подразумева много невидљивих и политичких непопуларних потеза, али свакако неопходних ако мислимо да Панчево крене напред – објашњава градоначелник.

Први проблем који је ту потребно решити је проблем нерешених власничких односа од чега Панчево као град пати. Решење је апропријација јер, како каже Павлов, без успостављања чисте власничке ситуације у граду, ништа се не може радити: без власништва над земљиштем Град не може почети са израдом пројектне документације за било какав пројекат, а без те документације не може ни аплицирати за средства за реализацију. Друга важна ствар је постављање приоритета при чеми би предност требали да имају пројекти који ће вратити уложена средства.

– Ниједан инвеститор неће доћи тамо где не постоји власнички чиста ситуација и где не постоји квалитетна инфраструктура. Ми смо се одлучили за Северну индустријску зону, у који смо последњих две године уложили значајна средства из кредитног задужења тако да сада имамо шта да понудимо потенцијалним инвеститорима. Данас сви који раде са потенцијалним инвеститорима знају за нашу Северну зону, а велика заинтересованост за њу већ сада оправдава наша улагања. Надам се да ће 2018. година бити година инвестиција у Панчеву – оптимистичан је градоначелник Павлов, али и напомиње да се сада отворио нови проблем, а то је да би се паралелно са будућим генерисањем прихода од ове индустријске зоне  морала наћи нова у коју би се та средства даље улагала. Како он каже такав потенцијал градска власт не види, не без улагања која превазилазе реалне могућности града, а као једног од криваца види претходне власти у Панчеву које нису пуно урадиле на формирању зона интересантних инвеститорима. Павлов наглашава да тек доласком инвеститора, повећањем прихода од ових индустријских зона и од пореза на зараде, ствара се реална могућност за инвестиције које би подигле квалитет живота Панчеваца.

ЛИНИЈА 108
  Средином децембра биће потписан и уговор о заједничком обављању делатности јавног превоза између Панчева и Београда. Овим уговором, који је инициран после стручне анализе Саобраћајног факултета из Београда, ова линија ће уместо комерцијалне, постати комунална услуга. Панчево ће постати део зоне Београда, а АТП ће почети да вози на линији 108. Градоначелник Павлов оцењује да ће тиме ова линија бити привлачна и другим превозницима тако да је идеја да се она уступи, а добијеним средствима покривају трошкови градског превоза који, по његовим речима, нигде у свету, па ни у Панчеву, није профитабилна делатност.

Поред Северне зоне, Град је инвестирао у још један пројекат који чини основу даљег развоја града, а то је изградња Потамишког колектора. Реализује се прва фаза овог пројекта, која ће омогућити повезивање Северне зоне на канализацију, а комплетна реализација овог пројекта је и предуслов за прикључење других корисника на градску канализацију, али и изградњу нових стамбених и пословних објеката. Поред тога, и изградња магистралног водовода ка северним панчевачким селима финансирана кредитом немачке Развојне банке KfW, који је при крају, омогућиће прикључење нових корисника из ових насељених места на градски водовод. Овакви и слични пројекти отварају могућност, али и потребу ка реализацији јавно-приватних партнерстава, сматра наш саговорник.

– Да се не би, као град даље задуживали, потребно је увести приватни капитал у овакве пројекте. Отварањем поглавља 27, које се тиче заштите животне средине, ми ћемо морати испунити одређене услове који су сада у надлежности локалних самоуправа. Изградња фабрике за прераду отпадних вода, која вреди 20 милиона евра, услов је проширења канализационе мреже јер се тиме решавају еколошки проблеми, попут загађења отворених речних токова, а затварањем септичких јама и подземних вода. Привлачењем приватног капитала један је од начина за једну такву инвестицију која превазилази могућности града – објашњава градоначелник Павлов и додаје да би приватни капитал био заинтересован, мора се обезбедити и исплативост, а то је могуће пошто би то била нова услуга која би се наплаћивала корисницима. На исти начин би се могао решити и проблем уништавања смећа и рециклаже, као и изградња локалних путева и решавања енергетске ефикасности зграда у граду, свих оних ствари које су значајне свакоме Панчевцу.

Кад је већ реч о енергетској ефикасности, градоначелник подсећа да је завршен пројекат “Банатско сунце за све”, финансиран од стране Европске уније, а путем програма прекограничне сарадње Румуније и Србије. Тим пројектом је постављањем соларних панела модернизован рад Топлане Котеж, а у тому је реализација сличног пројекта вредног близу 800 хиљада евра, којим ће се санирати Хала спортова и унапредити њена енергетска ефикасност. – Постоји и идеја да гас, основни енергент ЈКП “Грејања” делимично заменимо биомасом па да остварену уштеду уложимо у топлотну изолацију најугроженијих стамбених зграда у Панчеву, каже градоначелник Панчева.

НА ГРАНИЦИ
  По годишњој Одлуци о рационализацији јавног сектора за 2017. годину, Панчево има 240 више запослених. Градоначелник Павлов нам је објаснио да, пошто је овај град 2015. године имао мањак запослених, ова бројка је реално око 100 људи. – Тај вишак смо расподелили на сва предузећа и установе тако да смо сада на граници максимално дозвољеног броја. Највећи терет су поднели АТП и Градска управа – каже Павлов и додаје да је овакав развој ситуације привремено зауставио процес обједињавања свих градских предузећа. Како он додаје, следеће године ће бити расписана набавка за анализу да ли и како би тај процес евентуално требало спровести, а као саветника, градоначелник би највише волео да види Економски факултет из Београда који би, по њему, без сумње, дао најбоље смернице по том питању.

Говорећи о ономе што нас очекује, Павлов каже да ће градски буџет и за наредну годину бити развојни, попут два претходна у којима су улагања у индустријску зону била значајна, с тим да ће следеће године бити издвојено мање средстава за ту намену: – Следеће године очекујемо већи прилив средстава, да се почне враћати оно што смо улагали претходних година. Као једна од социјално најодговорнијих самоуправа, социјалне услуге ће и даље бити значајна ставка буџета, али смо такође и мишљења да за сада не треба отварати нове услуге.

Поред Северне, која тек треба… Панчево има и Јужну зону која је веома значајна за град. Нове инвестиције у Рафинерији, вредне око пола милијарде евра, имају позитивне ефекте за град, каже наш саговорник: – Отварање новог погона одржава стабилан ниво запослености, а и кроз наш Локални акциони план запошљавања и програм “Прва шанса” запослено је седамдесет и троје, највише свршених средњошколаца средњих школа техничке струке, док ће следеће године бити и више њих. Поред тога, модернизација која подразумева избацивање мазута као енергента утиче и на еколошку слику Панчева, поред енергетске стабилности фабрика ове зоне. У Панчеву је формирана и регистрована “ТЕ-ТО Панчево“, нова НИС-ова фирма, што представља признање Панчеву пошто се код нас налази највише производних погона НИС-а – напомиње градоначелник Панчева, додајући да је ситуација у „Петрохемији“ све боља, док Азотара, уз све тешкоће, мора опстати, јер  једној пољопривредној земљи, као што је Србија, она је неопходна. Како он каже, без Јужне зоне Панчево би имало озбиљне економске проблеме и зато Град, као локална самоуправа, подржава ове фабрике колико год то може. А што се тиче њихове подршке граду, ту се посебно издваја НИС-ов програм “Заједници заједно”, којим ова компанија, као друштвено одговорна, помаже развој локалних заједница у којима послује, па и Панчева. Градоначелник Павлов каже да је за овај град, поред свега поменутог, оваква, додатна финансијска подршка ове компаније Панчевцима, која ове године износи 15  милиона динара,  и те како значајна.

Илић В.