ЗНА ЗНАЊЕ... Љиљана Михајловић

Разговор с поводом

Љиљана Михајловић, управница стамбене заједнице  у Дунавској 9 у Панчеву

СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ СТАНАРИ СЛОЖЕ

• После сређивања кровне конструкције и подрумских просторија, замене улазних врата и поштанских сандучића, следи сервисирање лифтова, формирање инвестиционог фонда, потрага за енергетским пасошем…

Радила је дуги низ година у Азотари, а онда када су на чело те фабрике дошли неки други људи, те јесени 2000. године, постала је  – технолошки вишак. Потом је упливала у приватне воде, бавећи се више од десет година посредовањем у продаји некретнина. Случајно или не, тек,  доселила се на Содару и уселила на сам врх  највише зграде у том панчевачком насељу, у улици која носи име реке, која се „уливала у Тамиш“, баш тих година  када је Мика Антић писао свој „In memoriam“, a „Конструктор“ подизао Содару, недалеко од тог необичног ушћа, које ће обичним Панчевцима и у химну ући.

Наша саговорница је Љиљана Михајловић, управница највише зграде у Дунавској улици, жена која је стекла безрезервно поверење станара ове зграде, којих, у овом или оном статусу, има преко педесет.

Али да чујемо шта она каже.

-Драго ми је да живим у згради са људима који имају високу свест о ономе што се зове заједничка имовина и који су у сваком тренутку спремни да преузму и појединачну бригу о њој. Када сам  марта 2016. године прихватила да будем на челу стамбене заједнице ове зграде, затекла сам доста нерешених проблема, али и доста тога што је била добра полазна основа да се крене у њихово решавање – започиње своју причу наша саговорница, са пуно папира у рукама, али педантно сређених по фасциклама и регистраторима.  – Ту је и закон, ако затреба – реагује на наш упитни поглед  чему све то.

Са потврдом о извршеној регистрацији и отвореним жиро рачуном, а пошто је изабрана јединственом вољом станара, и са управничким сертификатом у рукама, кренула је, најпре, у посао прилагођавања новим законским прописима, а потом и у сређивање саме зграде, од подрума па до њеног врха.

По њеним речима, из којих не ретко извире скромност, њен старт као управнице  био је посебно олакшан захваљујући Скупштини станара која је продала заједничке просторије, па су тако „намакнуте“ паре  била она неопходна одскочна даска да се озбиљније крене у разне поправке.

-Требало је, најпре, средити кровну конструкцију, па све оно што је оштећено прокишњавањем, а онда сићи и у подрум у који се могло ући само у дубоким чизмама – наставља своју причу наша саговорница, истичући, сем подршке свих станара, и велику помоћ Александра Марковића, њеног заменика и супотписника свих докумената који се тичу пара, као и Милице Тодоровић, посебно у контактима са „спољним факторима“.

Када говори о тим „спољним факторима“, управница истиче да је изузетно задовољна сарадњом са Градском стамбеном агенцијом, као и са ЈКП „Грејање“, које је прихватило да као део свог одговорног понашања поправи или промени све оштећене подрумске инсталације, које су, као такве, утврђено је, биле главни узрок скупљања воде у подрумским просторијама.

ВИП ПРОБЛЕМ
Управницу Михајловић и станаре зграде којом она управља чека наредних недеља и одлука о томе да ли ће прихватити понуди ВИП оператера да на њиховој згради инсталира антену за сигнал мобилне телефоније. Сем дилеме о висини накнаде, ту је и посебан проблем могуће радиоактивности, тако да по том питању своју реч свакако морају дати и надлежне градске службе за заштиту здравља, па и оне институције којима је зрачења и све у вези с њим у опису свакодневног посла.

Похвале, каже управница, заслужује и ЈКП „Хигијена“ за свој део посла, с тим што би, како каже „било добро да се нађе ваљано решење за ограђивање контејнера како ветар не би разносио смеће даље од њих“. Посебно признање  заслужују и радници  ЈКП „Зеленило“, који су током јануара на  Содари (сада говоримо само о Содари)  посадили на десетине и десетине разноврсних садница, што је инвестиција од посебног значаја и од трајне користи. Не треба никако, каже управница, заборавити ни ЈКП „Водовод и канализацију“, који су се, у оквиру својих надлежности, увек одазивали на сваки позив, кад год је то било потребно.

Сем сређеног крова и подрумских просторија, недавно су постављена и нова улазна врата, која се отварају електронски, а од пре неколико месеци и нови поштански сандучићи, а сам улаз у зграду улепшава и цвеће на бетонској конструкцији, што је још једна лична креација саме управнице.

Оно што предстоји, то је сервисирање лифтова, затим провера противпожарних апарата (у међувремену тај посао је већ урађен), формирање инвестиционог фонда, из којег би се финансирало текуће одржавање зграде, а онда, што је од посебног значаја, и разговор са представницима градске власти на тему подизања енергетске ефикасности зграда чије су фасаде грађене по неким сасвим трећим принципима, да не нагађамо којим.

Љиљана Михајловић, као једну од новина, помиње и могућност формалне институционализације све чешћих контаката управника  зграда на Содари, из које ваља очекивати и конкретне заједничке акције на уређивању, не само зграда, него и ближе и даље околине, како би и само насеље изгледало лепше за око и пријатније и за шетњу одраслих, али и за забаву деце.  – Молила бих, у том смислу, надлежне, да ако је икако могуће, што пре изнађу решење за уклањање оног ругла од  потпуно руиниранг објекта између Дунавске и Савске улице, тик поред Амана, јер то не само да ружи околину, него може некога и повредити у случају већих елементарних непогода – апелује вредна управница зграде у Дунавској улици, најављујући да ће то бити, поред већ оне са Дринском улицом око изградње паркинга,  и прва заједничка акција свих управника зграда из Дунавске и Савске улице. И онда тако редом…

СиБ