Представљамо…

Активности Регионалне привредне коморе Јужнобанатског управног округа током 2018. године

ПОСЕТЕ ПРИВРЕДНИЦИМА СУ ПРИОРИТЕТ У РАДУ КОМОРЕ

• Током прошле године у Јужнобанатском округу забележен је раст индустријске производње, смањена је назапосленост, а повећана спољнотрговинска размена
• РПК Панчево је  организовала и бројне манифестације, стручне скупове, едукације…

Када је реч о привреди Јужног Баната у претходној години, у РПК Јужнобанатског управног округа истичу да у региону све више преовлађују мала и средња предузећа која представљају окосницу развоја. По подацима Коморе, на територији региона регистровано је 3.631 предузеће и 9.580 предузетничких радњи. Посматрано по делатностима, највише је предузећа у области трговине и осталих услуга око 46%, затим у области индустрије са 34%, потом следи пољопривреда са уделом 18,4%. Када се погледа структура укупних прихода региона примарно место заузима индустрија, са учешћем од 55%, затим област пољопривреде, трговина, грађевинарство и остале делатности.

ПАРЛАМЕНТ
  Парламент привредника ПКС-РПК Јужнобанатског управног округа је највиши орган коморе. Парламент РПК Панчево броји 35 чланова, који се бирају се из редова правних лица која су сврстана у сектор индустрије, пољопривреде и услуга, и током 2018. године одржане су четири седнице Парламента привредника.
  Током године су конституисани и одбори у сектору индустрије, пољопривреде и услуга, а са радом су наставиле  секције за архитектонску делатност и секција рачуноводствених послова.

И поред тога што мала и средња привредна друштва чине преко 90% од укупног броја привредних друштава, претежни утицај на привреду региона остварују велика привредна друштва која запошљавају трећину од укупног броја радника у привреди и остварују око половине пословних прихода. У 2018. години број запослених у региону је био 65.123, а од тога је 80% запослено у правним лицима, док је преостали део запослен у предузетничким радњама. Како су нам рекли у РПК, пословање привредних друштава округа карактерише изражена територијална диспропорција. Више од половине привредних друштава послује  на територији града Панчева, док  најмање привредних друштава послује у општинама Пландиште и Опово. Просечна бруто зарада у претходној години је износила 65.500 динара што је равно републичком просеку, док је то у Вршцу и Панчеву било изнад просека око 71.000 динара и показује тренд раста. Према критеријумима развијености, градови Панчево и Вршац спадају у прву категорију док су  преостале махом у трећој категорији, осим општине Опово, која је у четвртој.

Оно што  посебно  истиче јужнобанатски регион је константно остваривање суфицита у спољнотрговинској размени, па је током 2018. године извоз износио преко 640 милиона еура, док је увоз износио око 400 милиона еура. Најзначајније земље у спољнотрговинском промету региона су Немачка, Словенија, Италија, Руска Федерација и Румунија.

У РПК Јужнобанатског управног округа  констатују да су у региону развијене све привредне области, али доминирају  индустрија и пољопривреда. Општа оцена за прошлу годину је да је дошло до раста индустријске производње, смањења незапослености и повећања спољнотрговинске размене.

ИНДУСТРИЈА   И ПОЉОПРИВРЕДА

Зоран Вирић

Што се тиче сектора индустрије, како каже Зоран Вирић, координатор за ову област,  по структури укупних прихода региона у претходној години, примарно место заузима управо индустрија са учешћем од 55%. У индустрији Јужног Баната и даље водеће области представљају  хемијска индустрија и то базна и прерађивачка хемијска индустрија, где су најзаступљеније производња лекова и фармацеутских сировина, затим производња козметичких препарата, производња пластичних маса и наравно прерада нафте и нафтних деривата. Посебно место у округу заузимају и прехрамбено прерађивачка и металска индустрија.

A поред индустрије, у јужнобанатском региону носилац привредног развоја је

Зоран Чернох

пољопривреда. По речима координатора РПК Панчево за пољопривреду Зорана Черноха, најзаступљеније области су ратарство, сточарство, виноградарство и воћарство. Код ратарске производње најзаступљеније културе су: кукуруз, пшеница, шећерна репа и сунцокрет. Код сточарства најразвијеније је живинарство, а затим следи узгој свиња и говеда. Стање сточног фонда у Јужном Банату показује тенденцију пада код бројног стања говеда, док је код свиња, оваца и коза, као и живине у порасту. У последњих неколико година поново се оживљава узгој оваца и коза и у константном порасту је број пчелињих друштава. Чернох каже да се као трећа доминантна област у пољопривреди издваја воћарство где се последњих година уочава тренд повећања површина са засадима воћа, са потпуном опремљеношћу од система за наводњавање до постављања мрежа за противградну заштиту. Виноградарство је још један значајан део пољопривреде у Јужном Банату. Оно што се уочава у 2018. години је да у спољнотрговинској размени региона у сектору пољопривреде, све већи удео имају произвођачи млинских производа, произвођачи воћа и поврћа, произвођачи скроба, кондитори, произвођачи млека и млечних производа и произвођачи хране за животиње и кућне љубимце, док је претходних година највећа заступљеност била у извозу житарица.

УСЛУЖНИ СЕКТОР

Љиљана Јеленковић

Услужни сектор данас у глобалном пословном окружењу има све већи значај, јер су услуге садржане у готово сваком економском процесу и представљају значајан фактор за унапређење живота људи, пословних процеса у компанијама, као и националних економија, оцењује Љиљана Јеленковић, координаторка РПК Панчево за услуге и напомиње да предузећа у овој области имају снажан утицај и значај за привреду сваке земље, јер доприносе расту запослености и расту друштвеног бруто производа.  Сходно томе, Сектору услуга на подручју региона припада велики број предузећа, где највећи број бележе предузећа из области трговине. Од укупног броја регистрованих предузећа у региону 46% припада сектoру услуга, од којих је половина из области трговине.

НАГРАДЕ
  Од 2018. године Привредна комора Србије је увела новину када су у питању награде за успешне, па је тако поред награда које се додељују на нивоу Србије уведене и награде на нивоу региона. За прошлу годину са нашег региона добитници плакета  су  ПИК „Јужни Банат“ из Беле Цркве за пословни успех у сектору пољопривреде, „ Polimer commerce“ из Пландишта за пословни успех у сектору индустрије, као и  ЈКП „Грејање“ из Панчева за пословни успех у сектору услуга.
  Поред привредних друштава награђена су и два успешна привредника повељама Привредне коморе Србије. Награђени су Небојша Перић, директор ЈКП „Други октобар“ из Вршца и Јон Магда, директор „Парилаб“ доо фабрике обуће из Алибунара. Сва наведена признања су уручена на свечаној седници Парламента привредника у Панчеву.

Jедан од приоритетних циљева РПК Панчево у 2018. години био је реализација посета привредним друштвима, а што уједно представља један од важних видова комуникације са чланством током целе године. У оквиру посета теме које су привредници истицали у разговору су  проблеми са којима се сусрећу предузећа, a изражавана је потреба да Комора буде снажније укључена у процес формирања и доношења закона, уредби, правилника који се односе на привреду. У Комори истичу и изузетну сарадњу са начелницом Јужнобанатског управног округа Данијелом Лончар, како у припреми и организацији појединих скупова и састанака, тако и по питању сарадње са инспекцијским органима, а постоји и одлична сарадња са свим локалним самоуправама у региону. У наредном периоду се планира формирање тела у свим локалним самоуправама које би се бавило проблемима привредника. У граду Панчеву постоји Савет за привреду, у којем поред представника привреде, у раду учествују и представник локалне самоуправе и представник ПКС-РПК. Са Регионалном развојном агенцијом  „Јужни Банат“ потписан је Споразум о сарадњи и на основу тога је реализовано неколико едукацуја, као и омогућен потпуно бесплатан наступ наших суизлагача на Сајму „Етно хране и пића 2018“. Када је у питању сарадња са НСЗ-а, на нивоу града Панчева представник ПКС-РПК Панчево, учествује у раду и члан је Савета за запошљавање,  у циљу смањења незапослености на нивоу Панчева, а у складу са програмом локалног акционог плана за запошљавање.

САЈМОВИ, ЕДУКАЦИЈА, ПРОЈЕКТИ…

  У организацији Привредне коморе Србије током прошле године остварено је учешће предузећа са подручја округа на  неколико међународних сајмова  широм Европе, од Москве до Истанбула. Такође је организован наступ на више сајмова у земљи, као што је Међународни сајам туризма у Београду, Међународни сајам пољопривреде у Новом Саду, наступ на сајму у Суботици, наступ на сајму у Новој Пазови, као и на Сајму „Етно хране и пића“ у Београду.

Како су нам рекли у РПК Панчеви, у складу са потребама и интересовањем чланица, организоване су бројне едукативне активности. У току 2018. године у ПКС-РПК Панчево је организовано 35 скупова, семинара, презентација и едукација са циљем да информисања и едукације чланица коморског система о актуелним процесима и изменама законских прописа неопходних за пословање на домаћем и иностраном тржишту, информисању о расположивим конкурсима и позивима за остваривање субвенција.

Привредним субјектима и незапосленим лицима, ПКС-РПК Панчево настоји  да  презентује  и представи све расположиве како домаће тако и међународне кредитне линије, кроз   презентације директних или индиректних  институција које су укључене у кредитне пласмане намењене МСП и приватним предузетницима, локалним самоуправама и незапосленим лицима.

    Пројекат „Еко Тамиш – нови туристички производ“ је један од 32 пројекта којa су одобренa за финансирање у оквиру Програма прекограничне сарадње Румунија – Србија и који се тренутно реализује. Партнери су нам Покрет горана и Центар волонтера Панчево и две асоцијације из Румунијe. Од преосталих пројектних активности преостало је да се организују две промо туре и то за медије и друга за туристичке раднике, као и једна промотивна регата са српске и румунске страne. Представници локалних самоуправа и туристичких организација Панчева, Ковачице, Опова, Сечња и Зрењанина су показали спремност да своје ресурсе ставе у функцију пројекта, како у постављању и унапређењу инфраструктуре, промоцији туристичког производа, тако и у едукацији представника надлежних институција, привреде и цивилног сектора.

ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

    Дуално образовање је модел реализације наставе у систему средњег стручног образовања и васпитања у коме усвајањем теоријских знања у школи и учењем кроз рад код послодавца, стичу и усавршавају компетенције у реалном радном окружењу. Новом методологијом акценат је стављен на потребе привреде за кадровима те у његовој реализацији и Привредна комора Србије има значајну улогу. Задатак Привредне коморе Србије је да, у сарадњи са послодавцима прикупи податке о потребним и дефицитарним кадровима како би се у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, Националном службом за запошљавање, школама, школском управом припремио план уписа који ће одсликавати реалне потребе привредног развоја.

ЈАВНА ОВЛАШЋЕЊА
  Нашим привредницима Привредна комора Србије нуди бројне услуге, које су пренете на регионалне привредне коморе, како би се олакшало пословање и убрзало време добијања многих докумената и информација, као што су: издавање квалификованог електронског сертификата; потврде, уверења, мишљења а у току је и пренос овлашћења за ТИР и АТА карнете. Такође, као услуга која је доступна извозно орјентисаним привредницима је издавање докумената која прате робу при извозу, односно увозу.
  Привреднa коморa Србије је уписанa у Регистар сертификационих тела за издавање квалификованих електронских сертификата,који се издаје на рок од 3 године.Ова услуга је пренета на регионалне привредне коморе, и наши привредници су задовољни са начином функционисања квалификованог електронског сертификата, што иде у прилог и чињеница да је  на нивоу региона, током прошле године је издато преко 250 картица, а од почетка 2019 године до сада око 120 сертификата.

У Машинској школи Панчево већ се образују бравари-заваривачи, механичари моторних возила и оператери машинске обраде по моделу дуалног образовања, док се и у наредној школској 2019/2020. години очекује упис ученика за ова занимања с обзиром да су привредници Панчева, Ковачице и Ковина исказали велико интересовање и потребу за овим образовним профилима. Добар пример сарадње привреде и образовања представља сарадња са НИС-ом, који прати најсавременије технологије прераде нафте и гаса. Како би ове најсавременије технолошке линије успешно функционисале и у потпуности испуниле еколошке стандарде  неопходно је да их прати и одговарајући, стручан, образовни профил. У циљу прилагођавања стручног кадра потребама компаније, НИС је у средњим стручним школама у Панчеву, опремио лабораторије, обезбедио одговарајућу опрему за одвијање практичне наставе, док је у Техничкој школи „23. мај“ у Панчеву оформљено одељење техничара за прераду нафте и гаса који се могу одмах по завршетку школовања запослити и у потпуности укључити у производни процес.

И. Владан