И УБУДУЋЕ... Јасмина Вујовић, Мирослав Бурцлин, Никола Влајић и Немања Ротар
И УБУДУЋЕ... Јасмина Вујовић, Мирослав Бурцлин, Никола Влајић и Немања Ротар

Панчево

Отворена изложба „Цртице из живота Јована Ердељановића“

О ЕРДЕЉАНОВИЋУ КАКО ТО САМО ВЛАЈИЋ УМЕ

• У панчевачком Музеју отворена је још једна занимљива изложба Николе Влајића, овога пута о етнологу Јовану Ердељановићу, једном од знаменитих Панчеваца, првог доктора етнологије на Балкану

  У Свечаној сали Народног музеја у Панчеву отворена је изложба „Цртице из живота Јована Ердељановића“, аутора Николе Влајића, а у организацији панчевачког Завода за заштиту споменика културе. Повод за овакву изложбу јесте јубилеј, 145. годишњица рођења и 75. годишњица смрти овог знаменитог Панчевца, првог етнолога са ових простора, академика и професора београдског Универзитета.

  Бројне посетиоце у препуној Свечаној сали Музеја прво је поздравио директор ове установе културе Мирослав Бирцлин, који је нагласио да је ова изложба најбољи пример веома добре сарадње двеју панчевачких установа, Музеја и Завода за заштиту споменика културе. То је потврдила и Јасмина Вујовић, директорка Завода која је захвалила свима који су дошли на отварање изложбе, а посебно њеном аутору, Николи Влајићу, чија је ово последња званична изложба као запосленог у Заводу, пошто је однедавно у пензији. Она је изразила наду да ће се оваква, више него успешна сарадња Завода и Влајића наставити и убудуће.

  Окупљенима се обратио и члан Градског већа града Панчева Немања Ротар, који је захвалио аутору изложбе за све што је током своје каријере учинио за очување културне баштине Панчева и напоменуо да ће Град увек подржати све пројекте чији циљеви јесу очување културног богатства града.

  Никола Влајић је захвалио посетиоцима што су дошли и, на себи својствен начин, испричао оно најважније о изложби, али и самом Јовану Ердељановићу, Панчевцу, који је значајан по много чему, пре свега по својим радовима, али и по томе што је он својевремено био и први доктор етнологије на Балкану. У својим радовима, Ердељановић је истраживао живот балканских народа и њихово наслеђе о чему довољно говоре и дела овог етнолога: „Кучи племе у Црној Гори“, „Братоножићи, племе у Црногорским брдима“, „Стара Црна Гора“, „О Буњевцима“, „Грађа о Шумадинцима“, „Срби у Банату“…