НА УСЛУЗИ ГРАЂАНИМА... Младен Ћурувија

Месне заједнице јужног Баната

Младен Ћурувија, председник Савета Месне заједнице Селеуш

НЕ САМО „ГУЛАШИЈАДА“ И „ЛИЧКИ ВИШЕБОЈ“

• Поред те две манифестације по којима је Селеуш надалеко познат, у овом селу где  Срби и Румуни сложно живе више од сто година, има тога још што ово место чини посебним

 

Алибунар је некада називан „раскрсницом путева“, не без разлога, то је и данас, па тако, кад идете из правца Владимировца у дођете до прве раскрснице и скренете лево, прво место на које ћете наићи је Селеуш. Интересантно село. Њега су 1660. године обилазили калуђери Пећке патријаршије, скупљајући добровољни прилог за предстојећу, прву велику сеобу Срба, 1690. године. Онда је Марија Терезија, средином наредног века одлучила да ту насели Румуне и Германе, да би онда, након завршетка Великог рата, краљ Петар I Oслободилац, дајући земљу добровољцима који су учествовали у пробоју Солунског фронта, омогућио досељавање Срба из Лике, Кордуна и Херцеговине, и тако је, на неколико стотина метара од центра села, насељеног првенствено Румунима,  настала прва колонија у овом делу Баната, селеушка Колонија. Међу првима, те 1922. године, када је почело насељевање Срба, доселили су се Папићи, Вујовићи, Ћурувије, Братићи, Бокићи, Поткоњаци, Цимеше, Батале…  Узгред, данас, из породице Папића води порекло садашња начелница Јужнобанатског управног округа,  из породице Ћурувија – актуелни заменик председника Општине Алибунар, а из породице Братић је и млада директорка „Универзала“, јединог комуналног предузећа у општини Алибунар.

Имала је Колонија и раније и посланика, и начелника округа, и председника општине, и директора банке, и…  али се полако број њених становника осипао, све више кућаје остајало  празно, да би онда, новом сеобом Срба, овог пута са подручја Српске крајине у Хрватској, када је у акцији „Олуја“, те 1995. године, протерано преко 200.000 Срба. Њих око 200 је, у два наврата, нашло уточиште у новим домовима на селеушкој Колонији. И прве и друге досељенике, староседеоци Румуни су дочекали раширених руку, тако да је Селеуш одувек био пример добрих међунационалних односа и мултикултуралности.

О актуелној ситуацији у Селеушу, о томе како функционише локална самоуправа у селу, са становишта интереса грађана, разговарамо са Младеном Ћурувијом, председником Савета МЗ Селеуш.

-Савет Месне заједнице Селеуш има пет чланова, и мада нисмо сви истог политичког опредељења, радимо у интересу грађана и одлуке најчешће доносимо без прегласавања. Месна заједница је свакодневно у служби грађана у остваривању њихових потреба, било да их ми решавамо, у складу са нашим могућностима, или их упућујемо на оне у чијој су  надлежности – каже Ћурувија, истичући да у томе има изузетну сарадњу са актуелним руководством општине („без њихове помоћи ништа не бисмо урадили“) и свим општинским установама („имамо изузетну сарадњу са ЈКП „Универзал“, Туристичком организацијом и Спортским савезом општине“), чији се рад у непосредној или посредној вези одражава на живот грађана и Селеуша.

Од значајнијих манифестација, по којима се Селеуш надалеко препознаје, Ћурувија помиње „Гулашијаду“, на којој је ове године учествовало чак 45 екипа, међу којима је било и неколико из иностранства, као и традиционални „Лички вишебој“, који сваког септембра окупља Личане  из целе Војводине.

На плану инфраструктурног опремања села, наш саговорник, истиче сређивање стазе и ограде око Основне школе и Румунске православне цркве, као и зграде Дома културе, која је чак и прокишњавала, затим, „крпљење“ сеоских путева, тако да су сада сви сеоски путеви безбедни, а у једној улици је насут и ломљени асфалт.

-Месна заједница помаже и удружења грађана, тако смо спасили опстанак Ловачког друштва „Фазан“, када су били у изузетно тешкој ситуацији, помажемо и спортске клубове, тако смо фудбалерима  средили свлачионице, купили опрему и обезбедили просторију за њихова окупљања, а помогли смо и уређење просторија сеоске амбуланте– напомиње Ћурувија.

Када говори о предстојећим активностима, председник Савета МЗ Селеуш каже да следи осветљавање парка, реновирање зграде Месне заједнице, помоћ СПЦ на Колонији, а у плану је и решавање проблема непостојања канала на Колонији, због чега има не малих проблема када дође до великих падавина.

С. Батало

Пројекат „Општина Алибунар – локална самоуправа у функцији самоуправе грађана“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.