КОМЕ СЕ НЕ ШЕТА... Миланко Бодирога

Разговор с поводом

Миланко Бодирога, председник Градског већа Савеза самосталних синдиката у Панчеву

КОЛЕКТИВИЗАМ И КОЛЕКТИВНИ ДУХ, ШТА ТО БЕШЕ?

• И ове године Савез самосталних синдиката ће Празник рада обележити протестном шетњом у Београду

Међународни празник рада, који се обележава 1. маја, увек је добар повод да се о привреди, раду и радницима разговара са синдикатом, организацијом замишљеном да представља раднике и остварује њихова права. Председник Већа Савеза самосталних синдиката за град Панчево и општине Миланко Бодирога каже да ситуација у Панчеву није најбоља пошто је то град који je лоше прошао кроз  период транзиције од почетка двехиљадитих. По њему, и ситуација у целој Србији није пуно боља.

– Као грађанство и радништво, ми се већ две деценије, из године у годину налазимо у веома тешкој ситуацији зато што како спољни тако и унутрашњи фактори учествују у креирању политике које не иду у корист грађана и радника. Социјалне тензије нисмо зауставили, социјалне разлике још мање и оно са чиме смо суочени је стање где се све више грађана налази у незавидној економској ситуацији као и да велики број младих одлази из земље у потрази за запослењем. Ово није политичка дијагноза нити желим да говорим о политици пошто су сви политичари у последњих две деценије учествовали у креирању овакве ситуације, и опозиција и власт. Политичари се све више баве собом и препиркама између себе, а све мање реалном ситуацијом и околностима којима би могли променити живот обичног човека набоље – каже Бодирога и као још једну веома важну ствар везану за садашње стање у нашем друштву, а то је постојање страха код грађана за њихову егзистенцију, породицу и њихову будућност. Присуство тог страха није добро ни за грађане ни за оне који тај страх креирају, јер ако тај страх пређе у безнађе, тада, како каже наш саговорник, не треба очекивати ништа добро да ће се десити: – Наравно да не бих желео да се нешто тако деси, али излаз из садашње ситуације подразумева рационалност оних који доносе одлуке које утичу на живот свих грађана. Ми живимо у друштву где одговорност није посебно на цени, а где надлежности има и превише па се тако о свему питају и они који се за то ни не би требали питати.

Ипак, иако је ситуација у Панчеву далеко од идеалне, има назнака да ће се ствари променити набоље. Наш саговорник каже да се чека оснивање Социјално-економског савета у којем ће, кроз сарадњу са локалним властима и недавно формираном Унијом послодаваца града Панчева, Синдикат покушати да утиче на сва важна питања. Када је реч о новим инвестицијама, Бодирога каже да његово искуство говори да ипак треба сачекати и видети у којем правцу ће се ствари одвијати. Као један од озбиљнијих проблема Панчева он наводи статус Петрохемије чија будућност је неизвесна иако је ова компанија пре само две године остварила најбољи резултат у производњи у својој историји.

Првомајска порука коју председник Савеза самосталних синдиката у Панчеву Миланко Бодирога жели да пошаље грађанима је да достојанство није материјална категорија јер када достојанства има, онда ће и све друго, па тако и оно материјално доћи, али ако достојанства  нема, питање је шта се све може десити. Он сматра да се сви ми данас више бавимо сами собом, а да колективизам и тај колективни дух више не постоји: – Без њега не постоји ни породица као основна јединица сваког друштва, а самим тиме нема ни државе па ће тако на ред доћи и једно од најопаснијих питањ,а а то је да ли живимо у држави коју волимо или у држави која нам је наметнута. Нема патриотизма када се грађани отуђе од отаџбине.

Као и сваке године, Савез самосталних синдиката ће 1. мај обележити скупом у Београду иако је на недавној седници Председништва овог синдиката било и других опција. Од тог скупа наш саговорник не очекује неку масовност, али такав вид протеста је оно што, по његовим речима, руководиоци овог синдиката сматрају да треба урадити у име чланства које овом приликом и Бодирога позива да се придруже обележавању 1. маја у Београду. Ипак, додаје он, ко је задовољан тренутном ситуацијом и не сматра да је то начин на који треба обележити празник рада ове године, тај и не треба да изађе на овај протест.

– Синдикат је живо биће, њега чине чланови од којих он и зависи и  нормално је да је чланство поларизовано, и политички и на друге начине. Обележавање празника рада и те три фамозне осмице за које су се изборили амерички синдикалци, данас за неке немају значај па тако данас радници ни такве услове не могу обезбедити за себе. Зато се слободно може речи да је синдикат код нас данас спао на најниже гране и да смо се, што се тога тиче вратили у 19. век. За период после Другог светског рата се може рећи да је обележен развојем синдиката, али да је почетак овог века време када су синдикати почели да губе на важности. Разлог је што је синдикат виђен као једина организација од које се могао очекивати отпор процесима транзиције и свега онога што је она донела са собом – сматра Бодирога и додаје да онда ни не треба да чуде разни притисци на синдикат, као и медијски напади на ову организацију.

В. Илић