СКРОМНОСТ... амерички инжењери и идворски пастири, па он!

Досије 013

Михајло Пупин, Банаћанин из Идвора који је променио свет

ГРАЂАНИН СВЕТА, НАУЧНИК, ПОЛИТИЧАР, РОДОЉУБ…

• Од Идвора до Њујорка, за 75 година живота Михајло Пупин је постигао много тога по чему ће, као један од најзначајнијих научних умова, бити упамћен и то не само у свом Идвору, Банату или Србији, већ у целом свету

Поред Николе Тесле и Милутина Миланковића, један од најзначајнијих српских научних умова, а који је свакако оставио дубок траг у светској науци, пореклом је са наших простора. Како је сам за живота себи додао име којим је јасно наглашавао своје порекло, Идворски, Михајло Пупин је, како то његово име само каже, рођен у Идвору, малом месту ковачичке општине, које се захваљујући управо њему нашло на мапи света.

Пупин је рођен у Идвору 9. октобра 1854. године од оца Константина, царског граничара и мајке Алимпијаде. Од десеторо њихове деце, дечије болести су преживеле само три ћерке Љубица, Персида и Христина и само један син, Михајло. Живот породице Пупин је био типичан, попут сваке друге српске породице у овом банатском селу у то турбулентно време за Србе у Хабсбуршкој монархији, након револуционарне 1848. године. Та тежња Срба ка националном ослобођењу, а посебно по укидању „Привилегија“ 1869. године, што је довело до јачања националног покрета Срба, који је на крају био један од разлога распада Царства. Отуда је разумљив негативан Михајлов однос према мађарским властима, који је дошао до изражаја посебно током његовог школовања у тадашњој Вишој реалци у Панчеву, где је отишао управо у то време.

КУЋА… овде је рођен Михајло Пупин Идворски

Михајло је у Панчеву живео код своје тетке, а због учествовања на антивладиним демонстрацијама, као гимназијалац, хапшен је чак два пута. Због свега тога му је дошао у питање и наставак школовања, али га је оба пута спасао прота Васа Живковић, који је на крају највише утицао на то да Михајло, у којем је видео огроман потенцијал, школовање настави у Прагу, као стипендиста Црквене оштине Панчева. Одласком на школовање у Праг, започиње право путовање Михајла Пупина, од пашњака до научењака, како је годинама касније сам написао у својој истоименој аутобиографији, за коју је добио Пулицерову награду, путовање које је променило свет.

ШКОЛОВАЊЕ

   Како се касније показало, Праг је за Пупина био пролазна станица на путу ка свему ономе што је касније успео да постигне. Школовање у Прагу му није ишло, оскудевање у новцу и нелагодан живот обележило је његов боравак у овом граду. На вест о смрти оца, Михајло је био спреман да крене пут родног Идвора и живот настави као сељак, обрађујући земљу. Од тога је одустао на инсистирање своје мајке Алимпијаде, па се одлучио да даље покуша на другом континенту, у Сједињеним Америчким Државама. Једва скупивши за карту, Пупин се врло брзо у Минхену укрцао на брод „Вестфалија“ који је испловио према Њујорку, где је Михајло коначно и стигао после 13 дана пловидбе. Сналазећи се као и сваки други досељеник, Пупин је у Њујорку радио различите послове како би преживео, а све своје слободно време користио за учење са намером да настави школовање на неком од универзитета у САД. После дуготрајних припрема и полагања пријемног испита, Пупин је коначно примљен на Колумбија колеџ, као студент ослобођен плаћања школарине. Тада за Пупина жељног знања започиње први корак на путу до једног од најзначајнијих научника свог времена.

ДОМ… али народни, с правом!

Успешно школовање на Колумбији завршио је као студент који је професорима запао за око као неко чију жељу за знањем не може угасити нити један амерички универзитет. Зато му је омогућено да добије америчко држављанство и средства за постдипломске студије у Европи. Тако се у јуну 1883. године Пупин обрео у Тринити колеџу у Кембриџу, који се тада сматрао колевком нове, техничке цивилизације која тек долази. Тада је,, први пут од одласка преко Атлантика, Пупин добио прилику да посети Идвор, што је и учинио. Захваљујући раду и таленту, Пупин је брзо напредовао на Кембриџу и то у области теоријске физике за коју је гајио посебну заинтересованост. Често је и први распуст који је провео у Идвору највише користио да учи како би био што бољи у „трагању за већном истином, уз помоћ светаца науке“, како је његово студирање описала његова мајка. Електрицитет, материја, електормагнетна теорија су области којима се Путин, као први српски докторанд техничких наука, бавио и на докторским студијама на Универзитету у Берлину који је био његова следећа станица. Током читавог свог школовања, Пупин је сарађивао са најзначајнијим научницима, а тако је било и у Немачкој, упознао је и Сименса, Херца, фон Хелмхолца и друге водеће научнике и иноваторе. Коначно, 20. јула 1889. године Пупин је одбранио своју докторску дисертацију која му је „омогућила да постане грађанин света науке“, како је сам касније записао.

РОДОЉУБ

   По повратку у САД, Пупин преузима место предавача математичке физике на свом Колумбија универзитету, поред чега се бавио и практичним радом и истраживањима у новој лабораторији чиме је, како се касније показало, допринео научно-технолошком напретку своје нове домовине али и целог света. Његови проналасци и бројни заштићени патенти које је током следећих пар деценија подарио свету, имали су велики утицај на свакодневни живот. Тако је Пупин је својим радом на икс-зрацима утицао на њихову практичну примену у медицини, радом на вишеканалном преносу сигнала је ударио темеље телефоније што је област у којој је имао најзначајније патенте попут „Пупиновог калема“ као и у области бежичноих комуникација.

МУЗЕЈ… калемови који су изменили свет

Током Првог светског рата, са својим тимом је радио на откривању непријатељских подморница и захваљујући том ангажовању, Пупин је именован за почасног конзула Краљевине Србије у САД. То је почетак његовог политичког деловања којим је желео да помогне своју домовину Србију која је тада преживљавала најтеже године. Захваљујући свом угледу у друштву, Пупин је имао приступ ка најважнијих америчким државницима и политичарима што је годинама користио да помогне Србији, а касније и Краљевини Југославији. Значајан је његов ангажман на набавци хране за српску војску током рата, али и његово учешће на Мировној конференцији у Паризу након Првог светског рата, где је  успео да позитивно утиче на решавање многих спорних питања које је овај сукоб донео Србији.

Овим својим ангажовањем Пупин је успео да на своју успешну научну каријеру дода и статус заслужног грађанина Србије. Својим научним радом и патентима он је постао најзначајнији научник са наших простора са чијим се радом и патентима сусрећемо у свакодневном животу пошто они чине један део технолошке основе ова наше, техничке цивилизације. Михајло Пупин је умро 12. марта 1935. године у Њујорку, САД.

ДОНАТОР

  Михајло Пупин је био и велики дародавац и донатор, а посебно је желео да помогне развој свог родног села. Зато је обезбедио средства за изградњу Народног дома у Идвору, који је завршен нешто после његове смрти тако да сам није био у прилици да се увери  колико је то значило за ово банатско место. А значило је пуно, иако тек годинама касније. Данас су Народни дом и Стара основна школа, који функционишу у оквиру Дома културе Идвор, централне установе које организују манифестације у сећање на свог суграђанина Михајла Пупина.

ГАЛЕРИЈА… и ту је део заоставштине великог научника

Пупинов дом у Идвору данас обележава све важније датуме из његовог живота, од дана када је рођен, 9. октобара, а када се у Центру одржава Свечана академија на којој из године у годину, говоре познаваоци живота и дела Михајла Пупина, од којих су многи универзитетски професори и академици. До пре коју годину покровитељ академије је била Покрајинска влада и америчка Амбасада у Београду, али је то покровитељство сада преузела Матица српска. Током Пупинових дана одржавају се и друге манифестације, попут сусрета песника у Идвору, а скоро је почела и организација трке од старе школе до Пупинових пашњака, што чини стазу дугу пет километара, а све у част Пупина који је и сам био одличан спортиста. Поред тога, идворски Дом културе већ трећу годину заредом, у сарадњи са Регионалним центром за таленте „Михајло Пупин“ из Панчева и панчевачком Гимназијом расписује конкурс за литерарне, ликовне, музичке или мултимедијалне радове на тему Пупиновог живота.

СПОМЕНИК… он није заборавио Идвор, а ни Идвор њега

Дом културе „Михајло Пупин“, издавач је и монографије „Научник, професор, изумитељ и родољуб Михајло Идворски Пупин“ коју су написали Драгољуб Мартиновић и Драгољуб Цуцић, велики познаваоци Пупиновог живота и дела. Ова монографија је права ризница података о Пупину и обавезна литература за свакога ко жели упознати Банаћанина који је променио свет, Михајла Пупина.

В. Илић

(Фото: СиБ)