(Фото: Епархија банатска)

Манастири јужног Баната

МАНАСТИР БАВАНИШТЕ

• У оквиру манастирског коплекса постоји конак, који у приземљу има трпезарију за пријем гостију, кухињу и радионицу, а на спрату монашке келије

Mанастир је по предању подигнут у време буне банатских Срба, 1594. године,  против турске тираније, под вођством епископа вршачког Теодора Несторовића. Године 1716. манастир је, као и цело село,  спаљен. Одбегли народ се 1776. године враћа и подиже храм у центру села, коју Турци, опет, након 12 година,  спаљују.

Године 1790. православни живаљ поново подиже храм, који се и данас налази на истом месту. На месту спаљеног манастира 1857. године подигнута је капела на водици (испод саме цркве-капеле извире вода). У периоду када је првобитни манастир био срушен, до изградње нове капеле, народ није престајао да долази на Водицу како би уз молитву добијао духовно и телесно исцељење. У манастиру су се десила многа исцељења, а једно је записао свети владика Николај Жички Велимировић, у својој књизи „Емануил“, у причи „Вером излечена“.

Да манастир постане активан и да у њему заживи служба Богу, одлуку доноси Свети архијерејски Синод Српске православне цркве и епископ банатски Хризостом, 1996. године. Тако је водица (црквица са језером) посвећена Рођењу Пресвете Богородице, која се налази у прелепој шуми надомак Баваништа, променила статус. Из времена настанка црквице, остала је чувена икона Богомајке, која се чува у сеоској цркви у Баваништу, која је, такође, посвећена Рођењу Пресвете Богородице.

(Фото: Епархија банатска)

У манастир се досељавају два монаха, који су започели обнову и рестаурацију старе цркве, као и изградњу конака, углавном од донација и помоћи верника. Приликом рестаурације цркве пронађена је оригинална плоча са натписом: „У име с. Троице сазидана је и посвећена, ова капела, Пресветој Богородици лета 1857. за време Г.Комп: Команданта Г. Капета Адолфа Еихбергера, и Госпа Лаитн Тиме Стојанова. Стефана: Манока: Зарије Сармеша: Петровића. И Г.Г.Пароха Иоана Милковича. Аксентија и Михаила Димича, трошком ревносног и благ: Обшчетства Баваништанског.“  Црква (капела) је проширена, озидана је часна трпеза, проширен олтарски део, ђаконик и проскомидија, дозидана је припрата. Урађен је иконостас са иконама Господа, Пресвете Богородице, Светог Јована, Светог Архангела Михаила и Светог Ђорђа, који је рад сестара из манастира Гргетег.

Изнад царских двери постављено је распеће, рад оца Стефана из манастира Стубал и монахиње Арсеније. Живопис је започео Ђорђе Поповић, теолог из Панчева, а завршила браћа Грастић, живописци из Кикинде.

У храму се налазе мошти Светог мученика Јакова Персијанца. У оквиру манастирског коплекса постоји конак, који у приземљу има трпезарију за пријем гостију, кухињу и радионицу, а на спрату монашке келије. Од помоћних објеката изграђена је и манастирска пекара. Уз цркву је подигнута звонара.

И.Б.

Пројекат „Ковин јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Ковин.

Ставови изнети у подржаном медијсском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.