ЈЕДИНСТВЕНА... Љубослава Томечек за оргуљама, и...

На кафи са…

Љубослава Томечек, кантор Словачке евангелистичке цркве у Јаношику

КРАЉЕВСКИ СА КРАЉИЦОМ ИНСТРУМЕНАТА

• Оргуље у црквама, у односу на не тако далеку историју, данас у Банату представљају реткост, а посебно када на њима свира жена
• Свештеник Словачке евангелистичке цркве у Јаношику, знајући да звук оргуља доприноси специјалној атмосфери током црквених служби, позвао је Љубославу и… она сада свира оргуље, води црквени хор…

Током сваке недељне службе или јутарње молитве, у Словачкој евангелистичкој цркви у Јаношику можете уживати у звуцима црквених оргуља за којима седи једина жена кантор у јужном Банату. Како за Старт 013 каже Љубослава Томечек, кантор ове цркве, готово већ пет година она скоро сваку службу у овој цркви успева да испрати својим свирањем црквених оргуља, инструмента којег је велики Моцарт назвао „краљицом инструмената“ а који је данас код нас, нажалост, све мање у употреби.

  • Волим да свирам оргуље и када се средом у цркви одржавају јутарње молитве, службе недељом од 10 часова пре подне и 17 часова по подне, наш свештеник Слађан Даниел Срдић, сениор банатски инсистира да свирам оргуље, а не електрични клавир, јер то доприноси специјалној атмосфери у цркви. Исто је и током Адвента и поста, оргуље се у нашој цркви могу чути и током сваке вечерње службе које се одржавају сваке среде. Поред тога, радим и са нашим црквеним хором који чине углавном жене, мушкараца који учествују у раду хора је, нажалост, веома мало. Обично вежбамо црквене песме за службе у цркви, венчања или друге пригоде и на пробама, које се одржавају увече, углавном долази око петнаестак чланица хора, а највише се окупљамо уочи великих црквених празника попут Божића и Ускрса  – наводи Љубослава Томечек, кантор Евангелистичке цркве у Јаношику, додајући да је читав низ година певала у истом том хору који сада води, као и даје  са својом породицом и раније одлазила у ову цркву.
… са хором (прва с десна) у Словачкој евангелистичкој цркви…

Љубослава Томечек, поред Београдске пословне школе, завршила је музичку школу и  ради у основним школама у Хајдучици и Јаношику као наставник. У школи у Хајдучици је, видевши да има доста талентоване деце, дошла на идеју да окупи све оне који су желели да се баве музиком, певају и играју, па је тако почела да ради са фолклорном секцијом са којим је, осим општинских и регионалних такмичења и смотри, редовно ишла и на Дечији фестивал у Кисачу. Већ тада је одлазила на различите семинаре о оргуљама и црквеној музици на којима је много тога научила, што је касније успела да искористи у пракси, кроз свирање црквених оргуља.

  • Волим да певам и диригујем, волим и да радим са децом, као наставник веронауке. Са децом је можда лакше радити и на многе ученике је свакако лакше утицати кад је реч о раду док са друге стране, црквени хор чине људи који су ту добровољно и са њима комуницирам са поштовањем и трудим се да не будем строга иако неке ствари, попут кашњења на пробу, нимало не волим – објашњава наша саговорница разлику рада са децом и одраслима, упоређујући некад и сад. Како каже, секцију су чинила деца која је она окупила због њихових талената и жеље да играју и певају док је црквени хор потпуно другачија прича.
… у Јаношику

Што се тиче црквених оргуља у Цркви у Јаношику, она дуги низ година нису радиле и када су поправљене, црква је коначно добила ту атмосферу које јој само оргуље могу дати. Што се тиче саме те поправке оргуља, како нам је рекла наша саговорница, оне данас раде захваљујући труду маестра Јанка Сирома, Ковачичана, који данас живи у Словачкој, а који је овај инструмент поправио бесплатно, што је умногоме олакшало овај иначе веома скуп подухват.

  • Када сам ја добила понуду да свирам црквене оргуље, нисам желела одбити овакву прилику. Искрено, идеја је била да само привремено свирам у цркви али се то одужило, због чега не жалим ни мало. Иначе, и сама потичем из породице која се, такође, бавила музиком па сам као мала увек била са њима на наступима фолклора и пробама различитих кореографија, што је свакако утицало на мене да пођем путем музике – наводи наша саговорница и додаје да је завршила музичку школу са клавиром као главним инструментом.

Наравно, када је почела да ради у цркви, имала је помоћ других, искуснијих музичара како би што боље искористила своје знање музике а на сличну помоћ, како каже, и данас може рачунати, ако затреба. И све то захваљујући томе што се веома мали број људи данас бави оргуљама, посебно у оквиру словачке заједнице у Војводини, тако да помоћ увек може затражити од својих колега од којих је током година, већ много тога научила о свирању оргуља. А кад је већ реч о оргуљама, Љубослава Томечек каже да већина цркава у јужном Банату има оргуље, али  њих углавном свирају мушкарци. А управо та чињеница дочарава колико је наша саговорница јединствена у јужном Банату.

И, после свега,  сигурни смо, не само у јужном Банату.

(Старт 013)

Пројекат „Алибунар данас – оно што остаје и сутра“ суфинансира Општина Алибунар.
Ставови изнети у у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.