ДЕЧЈИ СНОВИ, ОБИЧАЈИ, ЛЕГЕНДЕ... Драгана Латовљев

Ковачица

Драгана Латовљев, в. д. директора Туристичке организације општине Ковачица

ЛЕТОПИС ЖИВОТА КОЈИ ЈЕ ИСПИСАН БОЈАМА

• Да ли зато што је и славни Пикасо скренуо пажњу на „магију наивног сликарства“, тек, Ковачица је постала и остала светска „Метропола наиве“…

Ево нас у Ковачици, општини са специфичним географским положајем, са значајним геостратешким положајем у време насељавања и са специфичном националном структуром. Највише је Словака, па Срба, Мађара, Румуна… Они су ту више од 160 година, заједно, не једни поред других, већ једни са другима. Историја досељавања, циљеви који су се њиме желели постићи, проблеми досељених , па и са водом, па онда људи који су од Ковачице направили светску „Метрополу наиве“, чијим су се остварењима, између осталих,  дивили и јапански цар Хирохито, и француски председник Митеран, и амерички председник  Форд, и посада Апола, и Урсула Андерс, и  Ален Делон, и Ролингстонси, и  Пеле…

А тек УНИЦЕФ, који је два милиона новогодишњих честитки, ковачичких мајсторских руку дело, послао широм света. Један Михајло Пупин, једна Зузана Халупова, један Мартин Јонаш… то је богатство, не само Ковачице, то је богатство народа, богатство једне епохе која траје. Та мултикулуралност, та веза историје и садашњости, те везе стабла са својим коренима, то лишће које никада не опада, то је оно што упућује на сутрашњи дан, који и Словаци и Срби и Мађари и Румуни и … увек дочекују, као би рекао Мика,  „стварајући зору кад је вече“.

ДИРЕКТОРКА
Драгана Латовљев је дипломирани економиста. Била је посланица Скупштине АП Војводине у два сазива. За то време активно је учествовала у раду два одбора: Одбора за равноправност полова и Одбора за демографију и друштвену бригу о деци. Од 2014. године чланица је Удружења жена „Видовдан“, а од 2012. па до 2015. године, када је именована за в. д. директора Туристичке организације, била је виши саветник у Ђенерали осигурању.

О тој и таквој Ковачици има се шта писати, и писаћемо, али овог пута, на кафи смо са Драганом Латовљев, в. д. директора Туристичке организације, установе којој је у опису посла да све то што општина Ковачица има, од онога што је њена прошлост до онога што је она данас, у нераздвојној вези, разуме се, на најадекватнији начин представи и промовише све бројнијим туристима, како из земље тако и из иностранства.

-Наш основни циљ је, пре свега, да посетиоцима наше општине понудимо туристичке садржаје којима располажемо у аутентичном амбијенту војвођанских села и њихових домаћинстава, као и да им омогућимо непосредне сусрете са староседеоцима једне од етнички најшароликијих општина у Војводини, па и у Србији – каже директорка Латовљев.

Одакле почети? Па, јасно. Од онога чему су се дивили и цареви, и председници, и свемирске посаде, и…

ПОЕТИКА

СВАКОДНЕВИЦЕ

-Тешко је рећи од када потиче та потреба Банаћана да самоуки „памте у сликама“ и „летопис својих живота испишу бојама“, да молују равницу и дечје снове, обичаје и легенде, једном речју, поетику своје свакодневице. Можда тај вид уметности не би био цењен колико јесте, да један Пабло Пикасо није скренуо пажњу свету на „магију наивног сликарства – истиче наша саговорница, додајући, да ли и под утицајем те магије која траје, тек, Галерију наивне уметности годишње посети преко 20.000 гостију, и то из земаља широм света.

Иначе, у фундусу Галерије налази се око 800 слика сликара наиве из општине Ковачица, како оних који се сматрају родоначелницима наиве, тако и оних који се данас сматрају њиховим достојним наследницима. Како би све слике биле доступне што већем броју посетилаца, поставка се мења сваког месеца.

Оно што нам је наша саговорница, која нам је украсила прву страну овога јула, на чему јој посебно захваљујемо, још рекла о Галерији, то је да је она окружена атељеима сликара и разним изложбеним просторима.  Осим комплекса галерија, за посетиоце је посебно интересантан Спомен дом Мартина Јонаша, једног од најзначајнијег сликара наиве, уопште.

Директорка Латовљев нас подсећа да, осим у Ковачици, традиција наивног сликарства, као и галерија,  постоји и у Уздину, селу са претежно румунским становништвом. – Интересантно је – каже она –  да се колорит и технике сликања у значајној мери разликују у односу на ковачичку „школу“ наивног сликарства, али то је већ ствар уметникових визија свакодневице и начина на који је сваки од њих доживљава.

Поред Галерије, без намере да се истиче шта је прво, а шта друго по значају, директорка Латовљев каже да се Ковачица посебно поноси Михајлом Пупином Идворским, рођеним у Идвору, селу у општини Ковачица, у којем постоји и његова задужбина, коју чине три здања: родна кућа великог научника, музеј и Народни дом „Михајло Пупин“. Овај комплекс годишње посети преко 15.000 поштовалаца овог великана светске науке.

И о Галерији, и о Михајлу Пупину биће, свакако више приче неком другом приликом.

С. Батало

(Цео текст можете прочитати у штампаном издању Старта 013)