РАСКОШНО... а по угледу на дворац у Челареву (Фото: Википедија)

Оно што остаје

Културнa наслеђa јужног Баната

ЛАЗАРОВ ДВОРАЦ У ХАЈДУЧИЦИ

• Непокретно културно добро од великог значаја подигао је Лазар Дунђерски 1901. године

ДВОРАЦ у Хајдучици се налази у великом парку на југоисточном ободу села. Подигао га је Лазар Дунђерски 1901. године по угледу на свој дворац у Челареву. Имање у Хајдучици је ћерка Лазара Дунђерског Олга донела удајом за Стевана Јовановића. Након његове смрти, на посед у Хајдучици се 1921. године населило 70 породица, добровољаца са Солунског фронта. Пред  Други светски рат имање је наследила ћерка Олге и Стевана, која га је донела у мираз удајом за индустријалца из Београда Владу Илића. После Другог светског рата имање је конфисковано и на њему је основана пољопривредно добро, које и данас ради.

Дворац је класицистички компонован са основом у облику издуженог правоугаоника. Има приземље и засведен подрум. На главним фасадама се истичу два истурена трема – портика. На предњој фасади је маркантан класицистички портик са четири дорска ступца који носе једноставан тимпанон са кружним отвором за вентилацију. Трему се може прићи степеништем и колским рампама са стране. Унутрашњи простор је организован симетрично око централног хола и свечане дворане. Фасада према парку има портик са шест дорских стубаца и бочно наглашене ризалитете у кровној конструкцији.

Изградњу дворца је пратило и подизање лепог и раскошног парка. Део парка око ограде дворца је био уређен у класичном стилу, са богатим цветним партерима и бордурима од ниско резаног шимшира. Пројектовањем ниских партерних површина око зграде омогућено је разгледање раскошне архитектуре дворца из свих праваца и са свих прилазних стаза. Правци главних стаза су наглашени кугласто-резаним шимширима, који уједно чине прелаз између партерно и пејзажно уређеног дела парка.

У саставу парка су се некад налазили рибњак и стаклена башта. Сам прилаз дворцу и парку је такође био уређен дрворедима уз путеве који су повезивали дворац са економским деловима имања, ергелом коња и железничком станицом.

(Културно наслеђе Баната – Европско наслеђе, Завод за заштиту споменика културе Панчево)

Пројекат “Пландиште јуче и данас – оно што остаје”  суфинансиран је из буџета Општине Пландиште.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.