Селеуш, Колонија, 2. септембра 2018.

Били смо гости на  3. Селеушком вишебоју

КРАЈИШНИЦИ, МА ЗНАТЕ ВИ ГДЕ ЋЕТЕ НА ПРЕЛО!

• Лепо је  данас било бити на селеушкој Колонији, а тек осећати се Селеушанином!

Данас је у Селеушу, на Колонији, одржан 3. Селеушки вишебој, манифестација која полако, али сигурно, прелази општинске, па и окружне границе.

Није то само било надметање у снази и вештини, ове или оне врсте, свеједно, било је то, пре свега, сусретање прошлости са садашњошћу, традиције са онима којима она значи више од традиције, онога што је било са оним што је остало, оних који умеју да памте оно што се не може заборавити, на само њима својствен начин.

Када буде одржаван 6. вишебој, тамо неког септембра 2021, године, на селеушкој Колонији, биће то тачно стота година како је Колонија почела да постаје уточиште  десетинама Херцеговаца, Личана, Кордунаша, потомака оних које су живот проводили, не својом вољом, на Војној граници и оних које је краљ Петар I Ослободилац „частио“ земљом за оно што су они, својом вољом, учинили за Србију, када су тачно пре сто година, септембра 1918. пробијали и пробили  Солунски фронт.

   Онда је био Други светски рат, у којем се добро зна улога Срба у њему, па онда хрватска „Олуја“, у којој се добро знало шта са Србима у њој. Оданде где су некад бранили Аустријско царство од Турака, Срби су, сто и нешто година касније, протерани, не од Турака, већ од оних који су се у том царству, знају они како,  сналазили, баш као и у сваком каснијем рату, кад су им Срби били потребни само као ослободиоци.

Те, 1995. године, неки од потомака оних Срба из доба када је њихова Крајина била Војна граница, нашли су своје уточиште, ето, опет на Колонији, малој по површини али великој по срцима њених становника, оној истој на коју су дошли њихови дедови после Великог рата.

Е, на тој и таквој Колонији сусрели су се данас они који знају шта значи бити свој, увек, и кад јеси тамо где ниси, и кад ниси тамо где јеси.

Такав сусрет, у свој његовој раскоши, какав само људи таквог кова могу испољити, ове године остварен је захваљујући, пре свега, начелници Јужнобанатског управног округа Данијели Лончар, која и сама, с „бабине линије“, припада таквом миљеу, затим Зорани Братић, директорки ЈКП „Универзал“,  из истог тог миљеа, и то с „обе линије“, као и Ољи Цицовић Благојевић, директорки општинског Центра за културу, чији је културно-уметнички програм, са врхунским фолклорашима, била она улазница с којом се бесплатно улази у свет приступне носталгије за традицијом која, захваљујући таквима, опстаје упркос свему.

После упућујућих речи Марије Лончар, оних које су се одмах нашле на правој адреси, Селеушки вишебој отворили су Данијела Лончар, начелница Јужнобанатског управног округа  и Душан Дакић, председник Општине Алибунар, без чије подршке овакав дан засигурно  не би могао сванути.

Извињавамо се свима онима који су учествовали у организацији данашњег спектакла, а нисмо их поменули. Неће они замерити. Нешто што се ради из љубави према вредностима које се овом манифестацијом промовишу – не тражи публицитет по сваку цену. Довољно је задовољство оних који су данас били на селеушкој Колонији, са које још увек, ево 21 сат је,  одјекује музика. Крајишници, знате ви где ћете на прело!

С. Батало