У ДИРЕКТОРСКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ.. Катарина Касандра Ековоју Рамјанц

На кафи са…

Катарина Касандра Ековоју Рамјанц, директорка Дома културе „Доина“  Уздин

КАД ДИРЕКТОРКА ЗНА, А УЗ ТО И ВОЛИ СВОЈ ПОСАО!

• Дом културе у Уздину, кроз рад својих секција, од позоришне до фолклорне, доста тога успева да уради зарад очувања традиције и обичаја Румуна који живе у јужном Банату
• И „Позоришни дани Румуна“ потекли су из овог села ковачичке општине

У Уздину од 1958. године ради Дом културе који носи једноставно име „Доина“. Ко је била Доина или шта је „писац хтео да каже“, то нисмо успели да сазнамо ни од  директорке ове установе, која има два имена и два презимена, а зашто, то смо успели да сазнамо. Пошто мајка и отац нису успели да се договоре око имена, остала су оба, и оно које је хтела мајка и оно које је хтео отац и  – мир у кући.  Два презимена, то већ није ништа необично.

Катарина Касандра Ековоју Рамјанц,  иако је на функцији директорa Дома културе тек нешто више од годину дана, она је у овој установи, за коју воли да каже да је њена друга кућа, практично од када је проходала. Како?

ГАЛЕРИЈА… директорка нам показује слике уздинских наиваца
  • Моја мајка, која је доста времена проводила у Дому где је, заједно са мојим оцем и мојим дедом учествовала у организацији програма, говорила је да сам као дете, када ме је доводила на своје пробе фолклора, једино у са мном Дому била мирна. Ту сам и тада проводила доста времена и зато могу рећи да сам још од малена везана за ову установу која има веома богату историју рада у области културе. Данас у Дому функционише наша позоришна трупа, фолклорни ансамбл у свим категоријама, као и оркестар, у чијем раду учествују мештани као аматери. Са једне стране, знам све о раду Дома, а са друге стране, сваки директор до сада је својим радом постављао и подизао стандарде квалитета, тако да је и моја жеља да и ја будем бар на нивоу својих претходника, а зашто не и боља – са симпатичним осмехом, каже директорка, е, сад је сад, Катарина Касандра Ековоју Рамјанц.
КОРИНЂАЊЕ
  Дом културе „Доина“ већ неколико година, уочи католичког Божића, у центру Уздина организује Фестивал коринђања, који се и ове године одржао 23. децембра. На њему су се представили хорови из Уздина, а у програму су учествовали и гости из других места у којима живе Румуни. Циљ овог фестивала, који је покренуо претходни директор „Доине“ Маријус Рамјанц, је очување божићних традиција Румуна који живе у Војводини.

Оно што је проблем у свакодневном раду јесте да се све теже успева окупити цео састав фолклорне групе у категорији одраслих, али да рад са децом, од обданишта па до школараца, који је наша саговорница недавно започела, веома добро иде. Како она каже, у Дому се труде да раде, да буду активни у организацији програма, у чему имају подршку и сарадњу институција из Уздина, од школе до Месне заједнице, Румунске православне црквене општине, сеоске Задруге, свих оних који могу да помогну да се активности Дома што боље реализују, а све за добробит села и његових становника, којих је, нажалост, све мање.

ПОЧЕЛО ЈЕ У УЗДИНУ… слике са Међународног фестивала „Позоришни дани Румуна“
  • Већ на пролеће чекају нас  „Позоришни дани Румуна“, манифестација на којој учествују позоришне групе и из других места у Србији у којима живе Румуни. Прошле године смо стигли до покрајинског нивоа, где смо освојили треће место са нашом поставком „Покондирене тикве“. Занимљиво је да је ова представа урађена тако да се главни лик Феме играо на српском, док су сви остали ликови играни на румунском језику – објашњава директорка Ековоју Рамјанц, иначе и сама по образовању глумица, додајући да је ову манифестацију, која је прошле године обележила шест деценија постојања, покренуо управо Дом културе из Уздина, који је био домаћин првих 20 година, када су се у организацију прикључиле и културне установе из других места насељених Румунима тако да се данас у Уздину, Позоришни дани Румуна одржавају сваке пете године. Да се зна ко је започео!

А поред ове, Дом културе „Доина“, у сарадњи са Музичком омладином, организује и Музички фестивал „Младост пева“, који ће се ове године одржати по 32. пут. То је фестивал забавне музике на којем учествују млади певачи из Србије и Румуније, који певају песме на румунском. Ова установа стоји и иза организације „Малог фестивала“, манифестације фолклора на којој учествују деца, па отуд и такво име, а који се ове године одржао у Долову. За овај фестивал је директорка посебно заинтересована пошто је већ увелико почела са пробама фолклора са децом из обданишта и децом школског узраста, од петог до осмог разреда.

Директорка „Доине“ је једна од ретких која је остала у Уздину, месту које како и она сама каже, има све мање и мање житеља, где је све више празних кућа које млади напуштају и одлазе у веће градове или у иностранство.

ДОМ КУЛТУРЕ „ДОИНА“… Катарина Касандра испред своје друге куће
  • У Уздину данас има сигурно мање становника него што је званичан податак, сигурно нас је мање од хиљаду. Они старији се  боље сећају какав је живот у Уздину био некада, али и ја примећујем да је живот у овом селу све спорији и да нас је све мање. Жао ми је што нема више младих који желе да остану и живе на селу. Ту и видим улогу Дома културе, у очувању традиција нашег села – појашњава директорка Ековоју Рамјанц. Као најбољи пример она наводи то да млади у Уздину данас не знају стари традиционални вез, тако да нико не зна да извезе традиционалну румунску ношњу на којој има пуно, пуно украса. Баш зато се у Дому културе са посебном пажњом односе према ношњи коју поседују, пошто је она скупа, у неку руку и непроцењива, јер су ретки они који је могу направити у складу са традицијом.

А што се „Доине“ тиче, наша саговорница каже да је то установа културе која је добро опремљена, има велику салу са бином, летњу позорницу и галерију наивне уметности, по чему је Уздин и додатно познат. Галерија је препуна слика наивних уметника који имају мало другачије мотиве од ковачичких наиваца, али свакако представљају уметничку, сликарску традицију у Уздину.

  • Задовољство ми је да будем на сцени, одрасла сам на тај начин, практично сам цео живот на сцени на којој престају свакодневница и проблеми које она носи, а ја постајем та друга особа коју глумим. Тако ми није битна ни плата ни радно време већ да успем да одржим секције Дома културе, да наставимо са радом и дружењем и да привучемо младе да нам се придруже – са посебним жаром у очима, напомиње наша елоквентна и љубазна саговорница, испраћајући нас чак до улице. Уз изузетно леп осмех, наравно (видети слике). Природни, не глумачки!

Хвала јој, и до виђења, свакако!

И. Владан

Фото: СиБ