ЈЕЛЕНА САМОШКА... Јелена Трајковић, председница, директорка, чланица...

На кафи са…

Јелена Трајковић, председница Савета МЗ Самош, директорка Дома културе…

ЈЕДНА ЈЕ ЈЕЛЕНА, А УЗ ТО  И САМОШКА!

• Сем што је председница савета МЗ и директорка Дома културе, председница је и Удружења активних жена Самоша, чланица општинског Савета за културу, Савета родитеља, Школског одбора…

У Самошу смо. После дуго година. Идемо да разговарамо са једном госпођом, за коју знамо да је директорка Дома културе „Владимир М. Фијат“. Нисмо знали да смо мало знали, али о томе мало касније.

Самош је почео да се насељава од 1802. до 1806. и то Србима из Сечња и Румунима из Чавоша. Наследници Марије Терезије на трону Хабсбуршке монархије хтели су по сваку цену да ојачују Војну границу, па су у овај крај, почетком 19. века почели са интензивним насељавањем Словака, Мађара, Немаца, Срба и Румуна. Падина је запала Словацима, а Самош Србима  и Румунима. Тако да је у Самошу било два гробља, два пароха, два школска здања, два учитеља…

Књига рођених почела је да се води 24. априла 1805. године,  а књига венчаних у умрлих годину дана касније. Данашња црква, посвећена преносу моштију Светог Николе, почела је да се гради 1840. године, а освештана је 1847. године. Данас је споменик културе, као непокретно добро од великог значаја.

У Самошу данас живе углавном Срби, а по попису из 2011. године било је нешто више од 1000 становника.

Пролазимо поред цркве (писаћемо  о њој, другом приликом) и стижемо до зграде Дома културе. Преко пута. Улазимо у канцеларију, једну, па другу, нема никога. Излазимо и наилазимо на једну девојчицу, која нас пита: „тражите моју маму“, директорку, кажемо, а онда добијамо упутство „крените за мном“. Крећемо. Неколико корака и девојчица стаде поред две жене, које су иза једне ограде чупале траву, шта ли већ! Девојчица се обраћа својој мајци констатацијом да је узела хлеб, а ми истој особи питањем: -Јесте ли Ви директорка Дома културе? Добили смо, уз необично леп осмех,  потврдан одговор.

САДА ЈЕ ДРУГА ПРИЧА… Дом културе „Владимир М. Фијат“ ових дана

Мало смо остали затечени, али касније ће нам  све бити јасније.

Наша љубазна саговорница, најпре нас је одвела у просторије које припадају Месној заједници, у којима се налази Музеј „Владимир Фијат“, где смо уживали посматрајући  уметничке слике и разне антиквитете, које је један од најпознатијих Самошанина, Владимир Фијат, поклонио свом родном месту, уз још низ драгоцених докумената  и уметничких фотографија из Великог рата, у којем је и сам учествовао, а у својој књизи „Овејани Србин“ (промовисаној 30. новембра прошле године, на годишњицу његовог рођења) и много тога интересантног и записао.

Више о Фијату нешто касније, а ми сада идемо у директорску  канцеларију, заједно са директорком Дома културе „Владимир М. Фијат“, до малочас баштованком. Она се зове Јелена Трајковић. Врло брзо смо се уверили да је реч о изузетној жени. У много чему.

Откуд Ви у  оном послу, не можемо прво да не питамо, пошто смо љубазно почашћени соком и слаткишима.

-Шта је ту било чудно, то је само један део мојих свакодневних активности, посвећених лепшем изгледу нашег лепог села и свих његових објеката од значаја за игру наше деце или за шетњу наших мештана – каже нам, уз осмех који је само појачао изражајност онога што смо чули, наша љубазна саговорница.

А онда? Онда сазнајемо да је она и председница Савета Месне заједнице Самош.

– Поверење које сам добила од својих суграђана ја свакога дана морам да оправдам, у ствари, не зато што морам, него зато што желим, то је нешто у мени, да увек будем део пројекта за лепши и функционалнији и уређенији Самош, у сваком погледу. То ме чини задовољнијом и срећнијом, јер моје две девојчице, једну сте видели, су моје богатство, а то богатство се само надопуњује оним што свакога дана радим, како за њих, тако и њихове вршњаке, и млађе и старије, и за њихове родитеље, за њихове баке и деке, за сваког Самошанина – са особитом изражајношћу и специфичним говором тела прича Јелена, једна изузетна појава на локалној јавној сцени, нема шта. А ево и још тога зашто?

И ТУ СУ ПРСТИ… парк у центру Самоша

Јелена је и председница Удружења активних жена Самоша (назив се у потпуности уклапа у целу причу), удружења од 14 жена, које је најспецифичније удружење жена јужног Баната.

Оно се не бави прављењем кулинарских специјалитета, сакупљањем раритета, везом, шивењем или кројењем, оно се бави, морамо мало да застанемо,  оно се бави послом који у неким другим местима ради, не једно, него и два јавно-комунална предузећа!

-Удружење активних жена Самоша организује акције на уређењу села, одржавању зелених површина и њиховом обогаћивању новим садржајима, сређивању дечијих игралишта,  уредили смо простор у цркви и око ње, активирали смо и опремили запуштену пијацу, средили „Титов парк“ и урадили стазе за пешаке, а захваљујући нашим донаторима набавили смо и нове клупе, чесму, столове за Дом културе и… набраја Јелена шта све могу жене кад хоће, и кад имају такву „шефицу“, додајемо ми, уверени да не грешимо и да иза онога „и“ има тога још, сигурно.

Али о томе – за неки дан. Јелена није прича за један дан!

С. Батало