ХВАЛА ГРАДУ... Ивана Ранимиров и Драгана Митровић

Вршац

Изложба посвећена вршачком великану Феликсу Милекеру

СИМБОЛ ВРШАЧКЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ

• Улога Феликса Милекера ванвременска је и ми Вршчани дугујемо му вечито признање – истакла је Драгана Митровић, градоначелница Вршца

У Градском музеју у Вршцу јуче је отворена изложба посвећена вршачком великану Феликсу Милекеру, а поводом 80. годишњице његове смрти и 140 година од почетка рада музеја, чији је оснивач био управо Феликс Милекер.

Изложбу је отворила градоначелница Вршца Драгана Митровић, која је, истичући да јој је велико задовољство што је у прилици да отвори изложбу „посвећену једном од најзнаменитијих и најважнијих Вршчана“, најпре напоменула да „данашњим даном обележавамо и сточетрдесету годишњицу рада Градског музеја Вршац и осамдесет година од смрти његовог оснивача, Феликса Милекера“, а потом наставила:

Понос Феликса Милекера управо је био Градски музеј, који је основао, чији је доживотни кустос био, а који и данас ради на темељима које је он поставио. Феликс Милекер нам је оставио музеј са изузетно великим бројем предмета, разнородним  збиркама,  а који данас има два депанданса и зграду „Конкордије“ и као такав Музеј представља главно културно обележје нашег града. Улога Феликса Милекера ванвременска је и ми Вршчани дугујемо му вечито признање. Он јесте једна од вољенијих личности нашег града и поштован од стране свих који су у њему живели. Био је мост који је све повезивао културом заједништва, која је и данас идеја водиља у развоју културе нашег града, што нашем Вршцу даје посебан мултикултурани значај. Град Вршац наставиће да негује установе културе, јер то је један од стратешких циљева сваке одговорне културне политике. Желим да наш диван музеј настави да доприноси духу нашег града у којем су култура, иновативност и креативност, вредности које се традиционално негују и развијају. Ова нам изложба прича управу такву причу, о Феликсу који нас и данас мотивише и на томе хвала музејским саветницима и кустосима, као и директорки, који су је пажљиво припремали“ – напоменула је Драгана Митровић, истичући да јој је посебно задовољство да „изложбу прогласим отвореном“.

ПОНОСНА ПРОШЛОСТ… Ивана Ранимиров

На свечансти се окупљенима обратио и Јулиус Паст, унук Феликса Милекера, који је допутавао из Регенсбурга, а о делу и величини Милекера детаљно је говорила Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја.

„Данашњим даном обележавамо сточетрдесету годишњицу рада Градског музеја Вршац и осамдесет година од смрти његовог оснивача, Феликса Милекера. Када говоримо о Феликсу Милекеру уједно говоримо и о симболу вршачке културе и њеној очуваности, шареноликости, укључивости свих присутних чинилаца различитости и непрекидном трајању кроз векове који се данас најбоље огледају у његовој заоставштини. Његов понос био је Градски музеј, који представља главно културно обележје нашег града. Иако најпре самоук, Милекер је својим темељним и понајвише педантним радом, путовањима у Аустрију, Немачку, Италију, Швајцарску и Француску, улагањем у образовање и истраживачки рад постао научник чији су домети и научна остварења превазишли многе од његових истакнутих савременика о чему сведоче и бројна признања која долазе изван Баната. 1894. изабран је за кустоса у вршачком музеју, чије је задужење вршио све до своје смрти 1942. године. Његов рад пун посвећености и искреног поштовања према наслеђу, фундирао је институцију која се више није могла оспорити. Иако је радио готово сам у тек основаном и скромном музеју, он ниједног тренутка није сумњао да је поставио темељ једне велике културне установе, нити је губио ентузијазам. Феликс Милекер нам је показао колико појединац, колекционар и истраживач могу допринети својим ентузијазмом, преданошћу и пожртвовањем за оно у шта верују. Осврћући се око себе, схватамо да о животу Феликса Милекера нема посебне потребе много говорити, јер величина његовог рада најбоље приказује колико је постигао и учинио за своју средину, а да су основи учињеног оставили неизбрисив траг у времену. Свој посао никада није доживљавао као бремениту дужност. Рад у музеју према коме је гајио велику љубав представљао је задовољство. Међу суграђанима, ова маркантна личност на прелазу из деветнаестог у двадесети век заувек ће бити упамћена. Оснивањем Музеја, Вршац постаје град са историјом, памћењем и смислом, односно – Музеј је једна врста мере специфичне тежине његове баштине. Богата историја културног језгра града Вршца који представља наш Музеј, обавезује нас да са традицијом вредновања, бригом и очувањем свега што поседује наставимо са радом и у будућности како би Градски музеј и даље био извориште знања о различитим епохама и светионик подсећања. Исто тако, важно је нагласити да 140 година постојања захтева да одамо почаст свим нашим претходницима који су учинили да Градски музеј Вршац буде један од најбољих. Стога, ова изложба је посвећена генерацијама музејских радника који су својим радом, залагањем и резултатима допринели трајању и даљој изградњи Градског музеја, као и свима онима који су својим учешћем, даровима и поклонима омогућили да музејске збирке буду богатије и разноврсније. Захваљујући свим актерима и пријатељима установе који су наставили да улажу труд, љубав и знање, Градски музеј Вршац постао је стециште поштоваоца уметности и прошлости, трагача за идентитетом и уживалаца у естетском садржају. Трајност је једно од најбитнијих мерила квалитета и учинковитости. Али када нешто постоји и наставља развијати се кроз 140 година и када из деценије у деценију унапређује свој значај и утицај на културу, онда је то потврда не само трајности и пуког протока времена, већ и стручног рада генерација које су некада радиле, а и данас чине душу Градског музеја Вршац. Историја је ту да нас опомене и подсети, подстакне на размишљање и надахне подвизима наших предака у чијим се ципелама налазимо, чијим стопама корачамо. У времену сукоба када се на мештане мешовитих средина врши притисак у правцу одрицања од својих корена и порицања тековине, битно је напоменути да је управо та заједничка вишебојна и вишеслојна култура најснажнија упоришна тачка одбране идентитета и памћења.  На полицама музеја налази се прошлост на коју смо поносни, традиција због које постојимо. На крају бих додала да будућност припада онима који се најдаље и најдубље  сећају своје прошлости“ – подсетила је Ивана Ранимиров.

БИО ЈЕ ВЕЛИКАН… и отуд и велико поштовање