ТЕШКОЋЕ КАО ИЗАЗОВ... Сања Паталов Стојадиновић

На кафи са…

Сањом Паталов Стојадиновић, в. д. директора Центра за социјални рад Панчево

И НАЈДУЖИ ПУТ ПОЧИЊЕ ПРВИМ КОРАКОМ

• За почетак боља информисаност  грађана о њиховим правима и нашим услугама • Унапређење сарадње са компатибилним установама и институцијама у граду • Министарство да што пре одреди реалне нормативе за рад, а ми ћемо до тада учинити све оно што од нас зависи

ПОСЛЕ завршене Медицинске школе у Панчеву, дипломирала је на  Факултету политичких наука у Београду, смер социјални рад и социјална политика. Прво искуство у свом раду  са људима стиче још пре завршетка студија, и то у Новосадском хуманитарном центру, невладиној организацији, чији сам назив казује чиме се бави. По завршетку студија, 2006. године, запошљава се, рекли бисмо, логично,  у панчевачком Центру за социјални рад „Солидарност“, и то у Служби за одрасла и стара лица. После четири године прелази на рад у Службу за децу и младе, а онда, после седам година…

Прошле недеље одржана је 13. седница Скупштине града Панчева. Једна од тачака била је и разрешење постојећег и именовање новог директора. И одборници су одлучили: уместо Зорана Албијанића, нови директор, односно, директорка Центра за социјални рад биће Сања Паталов Стојадиновић. За почетак, у в. д. статусу, како то формалности налажу.

Дакле, после седам година рада у Служби за децу и младе, постаје директорка, а после седам дана од именовања, ево нас у канцеларији директора, до које смо стигли у пратњи једног униформисаног човека, на чијим леђима пише оно што у преводу значи  – обезбеђење.  Дочекује нас млада и лепа жена, са широким осмехом на лицу, који ће нас не ретко пратити током целог разговора. Нема баш много таквих који и осмехом говоре, али и то је, ваљда, својство оних који свој посао са људима раде с љубављу, а поготово у установи у коју долазе они којима она најчешће и понајвише недостаје.   – Ово је мој први интервју за медије, каже директорка, с осмехом, подразумева се. – Хвала Вам, част нам је и задовољство што смо први, узвраћамо.  Не знамо да ли смо то успели да пропратимо и осмехом. Али знамо да смо  прећутали  да кажемо да смо на то да будемо први, већ навикли.

А, СРЕДОМ…

Једна од новина коју уводи нова директорка је и та да ће убудуће она лично примати све заинтересоване грађане, и то сваке среде од 9 до 11 сати.

-Биће то прилика да се они који имају неки проблем мени лично обрате, без икаквог устручавања и осећања непријатности. За овакву врсту посла, поред  знања, потребна је и комуникативност, прибраност, разумевање, емпатија, и зато сам ту где јесам – каже наша саговорница, с осмехом, очито,  личног задовољства оним како ради и сатисфакције за оно шта ради.

    Пошто је стигла и кафа, започињемо и официјелни разговор. Пошто је ово њен први „директорски“ интервју за медије, решили смо да баш не „закерамо“ о свему и свачему. Па, 100 дана се ни влада не дира, а ово је директорки тек четврти радни дан „директоровања“.  Зато је само пажљиво слушамо.

-Функцију директора никако не доживљавам као привилегију, него као нови изазов, знатно другачији од свих досадашњих, и са знатно већом одговорношћу, сада, не само према себи и колективу, него према свим корисницима наших услуга и друштвеној заједници, у целини – каже наша саговорница, истичући чињеницу да је она, пре свега, социјални радник („то сам ја“), па тек онда директорка („то су и они око мене“), али „то само појачава степен моје одговорности и у мени и и око мене“, додајући да је у свему томе предност „што сам ја до сада радила у Центру као стручни радник и да после једанаест година проведених у овој установи, у потпуности имам увид у актуелна дешавања и потребе корисника“.

Да направимо „кратку станку“. У Центру за социјални рад има око 40 запослених, распоређених у три службе. Две смо већ поменули, за децу и младе, за одрасла и стара лица, а трећа је – Правна служба. Поред социјалних радника, у Центру раде и психолози и педагози, и сви они морају имати лиценцу за конкретни посао којим се баве. Сем тога, и над „попом има поп“, тако и о квалитету њиховог рада брину тзв. супервизори,  чији назив довољно говори о њиховим задацима.

ЈОШ И ОВО

„Ја све тешкоће схватам као изазов, и зато посебно желим да се стање у социјалној заштити што више унапреди. Разуме се, не може се све решити одједном, али кинеска пословица лепо каже: „И најдужи пут почиње првим кораком“ – каже ексклузивно за Старт 013, у свом првом интервју за медије, Сања Паталов Стојадиновић, корачајући  своје прве директорске кораке.

Наш је утисак да су ти кораци толико сигурни да ће јој и најдаљи циљеви бити врло брзо достижни.

    А сада мало о ономе шта је то ново што може да се очекује од нове директорке.

-С обзиром на једанаестогодишње искуство, мислим да има простора за побољшање квалитета услуга које пружамо нашим корисницима. То, свакако, подразумева и већу информисаност грађана о њиховим правима и нашим услугама. Једна од првих новина биће и „Књига утисака“, како би наши корисници могли да изнесу примедбе на наш рад, али и предлоге, а што да не, и похвале,  како они мисле да би било боље, што ће нама пружити прилику да стекнемо реалнију слику о нашем послу, како би  тај посао учинили квалитетнијим у мери у којој је то тренутно могуће. Сем тога, од посебног значаја је унапређење сарадње са, да тако кажем, компатибилним установама и институцијама у нашем граду, јер има још  непокривеног простора за додатну сарадњу, посебно са здравством  и судством, како око проблематике  социјалних случајева и ризичних социјалних група, тако и око питања малолетничке делинквенције, затим, породичног  и сваког другог насиља. Сем тога, у мојој агенди је и увођење превентивних програма усмерених на вулнерабилне групе и појединце који су у посебном ризику, јер у Центру раде професионалци који знају свој посао и који су спремни да се овакви програми успешно реализују – каже дирекорка Паталов Стојадиновић, напомињући да постоје ограничавајући фактори, као у сваком послу,  а поготово овом,  али да очекује да ће надлежно министарство што пре „одредити реалне нормативе за рад, а ми ћемо до тада учинити све оно што зависи од нас“.

А оно што зависи од нас, пожелели смо нашој елоквентној и изузетно комуникатвној саговорници, а уз то и љубазној и шармантној директорки, да што пре остане без оног в. д. додатка, а онда још једно три-четири мандата.  И – успели смо да измамо још један широки осмех, а којим га је речима пропратила – нека остане наша мала тајна. Казаћемо само – показала је још једну врлину – скромност.

С. Батало