ЗАНАТЛИЈСКИ ПАВИЉОН... разгледница са велике изложбе 1905.
ЗАНАТЛИЈСКИ ПАВИЉОН... разгледница са велике изложбе 1905.
Панчевачки незаборавник

Народна башта – историја најлепшег панчевачког парка

ГЕНЕРАЛ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗЕЛЕНИЛО

• Од идеје о великом градском парку до данашње Народне баште, која је последњих година поново постала омиљено место Панчеваца за опуштање у зеленилу, прошло је готово 180 година • Како је почело?

 

Народна башта је изграђена 1829. године по идеји и налогу бригадног генарала Миховила Михаљевића, тадашњег управника Панчева, а када је култивацијом 16 хектара шуме на југоисточном делу града претворено у први градски парк. Генерал Михаљевић је на службу у Панчево дошао 1815. године и у овом граду је боравио до 1831. године, а својом управљањем градом почетком 19. века у највећој мери је овај град и обликовао какав је он данас.

УЛАЗ У НАРОДНУ БАШТУ... некадашња разгледница Панчева
УЛАЗ У НАРОДНУ БАШТУ… некадашња разгледница Панчева

Панчево је у том времену била варош која је почела да се развија као трговински и занатски центар, а по угледу на европске градове, већ тада је био подељен на четврти, а по граду је било постављено и 300 фењера који су служили као улична расвета. Идеја о изградњи великог градског парка није случајно потекла од генарала Михаљевића, он је био познат као велики љубитељ зеленила и, осим изградње Народне баште, заслужан је за садњу више хиљада стабала по тадашњем Панчеву. Народна башта је замишљена као парк који би постао центар свих активности Панчеваца у природи и осмишљена је по узору на тадашње немачке паркове, својеврсну мешавину енглеског и француског начина формирања паркова.

Најважнија тренутак у историји Народне баште је лето 1905. године када је у Панчеву, по угледу на прву велику Светску изложбу, одржаној у Лондону пола века раније, организована Међународна земљорадничка и занатлијска изложба, а за чије место одржавања је одабрана баш Народна башта. Тај парк, тада веома добро пошумљен, морао је већим делом бити раскрчен како би се изградили сви неопходни објекти за одржавање ове изложбе. Тако да је и велики број дрвећа која су чинила овај парк постао жртва ове манифестације, а њихово место заузела су чак 26 објеката, хала и павиљона од којих је, након изложбе остао само музички павиљон који ће годинама касније Панчевцима бити једно од омиљених места на којем су имали прилику слушати музику за коју су били задужени градски оркестри. А о самој величини и значају ове изложбе коју су пропратиле и друге бројне манифестације говори и чињеница да је кроз Панчево, тада варош са око 20 хиљада становника, током месец дана њеног одржавања прошло преко 100 хиљада посетилаца.

ФОНТАНА... некадашњи украс Народне баште
ФОНТАНА… некадашњи украс Народне баште

Почетком 20. века у Народној башти су постојала и два терена за тенис који се тада играо на трави, а 1908. године изграђена је и зграда Тенис клуба. После Првог светског рата у овом парку су као и у Београду, играни мечеви хазене, женског спорта веома сличног рукомету, насталог у Чешкој, а који је био веома популаран код младих Панчевки тог доба. Велику промену овај парк је доживео и током шестдесетих година 20. века када је порушена музички павиљон као и сва, тада већим делом руинирана ограда овог парка. Уместо музичког павиљона, овај парк је тада добио велику фонтану. Ипак, Народна башта је успела да сачува један свој део који је био омиљена тема на готово свим фотографијама Панчева из тог доба – своју капију уз коју је 1969. године постављена и биста Јована Павловића, новинара, публицисте, оснивача “Панчевца”, најстаријег недељника на Балкану.

Свака прича о Народној башти мора обухватити баш оно по чему је овај парк можда и најпознатији – по веома старом дрвећу. У Народној башти данас има око две хиљаде стабала разноликог дрвећа међу којима је највише липе, јавора, дивљег кестена, мечијег леска, црног ораха, врба и ораха, док од зимзеленог дрвећа има доста стабала црног бора. Ипак, свакао најзанимљивији је храст лужњак, део првобитне парковске флоре који ће ускоро, као и сама Народна башта, напунити 180 година. Поред овог дрвећа, Народну башту данас краси и бројно цвеће и друго биље као и друге занимљиве поставке које су резултат оживљавања овог парка пре једне деценије.

ГРАДИТЕЉ ПАНЧЕВА

Свако време има своје градитеље, одважне људе у градитеље који подижу и обликују један град. Као један од вредних ликова градитеља Панчева, које је потребно осветлити јесте свакако бригадни генерал Миховил Михаљевић.
Рођен је 1. јануара 1770. године у Светом Ивану у Хрватској. После свршене кадетске школе у Винер Нојстату (1788. године) Михаљевић је служио у 6. Вараждинској граничарској регименти. Учествовао је у борбама против Турака и Француза истакавши се својом храброшћу и стратегијом због чега је брзо стицао чин за чином. Као генералмајор, он је 1816. године дошао за команданта Бригаде у Панчево, на којем је положају остао све до 22. фебруара 1831. године, када је постао подмаршал и командант Дивизије у Лавову, у Галицији. У истом својству служио је још и у Будиму и Темишвару, све до 1842. године када је постао генерал артиљерије и био пензионисан. Умро је у Темишвару 9. марта 1845. године.
За време свог 15-годишњег службовања у Панчеву, Михаљевић је много допринео улепшавању града. Од њега потиче прва регулација вароши, калдрмисање улица, постављање тротоара и канализација. Прелазе преко јарака обезбедио је ћупријама, док је имућније грађане приволео да граде куће од цигле и да их покрију црепом. Он је 1819. године основао нову Математичку школу и довео јој за наставника одличног професора, капетана Јозефа Цибурга, под чијим је руководством добро напредовала. Већ 1826. година сазидана је Девојачка школа, док је 1828. године отпочела са радом Повторна школа, у којој се подучавало недељом, па се зато звала и недељна школа. За изостанак из школе биле су предвиђене и казне. Засадио је на хиљаде и хиљаде корисног дрвећа како у граду тако и ван града, на друмовима.
Михаљевић је био врло образован, правдољубив и проницљив човек који је за Панчево и Панчевце урадио много, и то не само за његово улепшавање, него и за развој његовог привредног и духовног живота. Панчевци су га сматрали својим доброчинитељем, што су истакли у својој посвети угравираној у златној бурмутици коју су му подарили приликом његовог одласка из Панчева. Најзад, Михаљевић је једногласним закључком градског комунитета 13. новембра 1842. године изабран за његовог почасног грађанина.
На плафону ходника зграде некадашње Бригадне команде у Панчеву (сада кућа адвоката Душана Ћурчина) налази се медаљон са портретом Миховила Михаљевића. Овај портрет је рад Константина Данила који је у то време радио иконостас панчевачке Успенске цркве.

Још 1869. године у Панчеву се образовало једно друштво са циљем да му се подигне споменик, као и зграда у Народној башти која би служила за приредбе и предавања, те водила бригу о улепшавању саме баште. Ова намера Панчеваца се, нажалост, није никада остварила.

Крајем 2008. године завршена је прва фаза реконструкције и ревитализација овог панчевачког парка коју је успешно реализовало панчевачко ЈКП “Зеленило”, а уз подршку италијанске провинције Равена и града Червије. Тада је парк добио своју ограду по изгледу на оригиналну, све стазе и мобилијар су уређени а на месту старог музичког павиљона никла је нова волијера. Постављена је и нова трим стаза, игралишта за децу а отварањем Еко-павиљона створено је још једно место за организовање културних садржаја. Касније је реконструисана и уређена и друга страна парка – Барутана којим данас доминирају садржаји намењени спортистима и рекреативцима. Уређењем целог овог парка Панчевци су вратили некадашњи сјај највећем парку у граду и добили су још једно место за шетњу, рекреацију и уживање у природи.

Пројекат “Панчево – локална самоуправа у форми самоуправе грађана” су/финансирао Град Панчево