ИНДУСТРИЈАЛАЦ... ДОБРОТВОР... Ђорђе Вајферт

Незаборавник

Ђорђе Вајферт, најзнаменитији Панчевац, покретач индустрије и велики добротвор

БИТИ КОРИСТАН ДРУГИМА ЈЕ БИТИ КОРИСТАН СЕБИ

• Због, како се верује, сукоба са властима у Вршцу, породица Вајферт свој први, кожарски посао сели у Панчево, и онда… Стечено богатствоЂорђе Вајферт је несебично делио са другима и великодушно помагао свима којима је помоћ била потребна • Иако је био најбогатији човек у тадашњој Србији, умро је само са златним сатом на ланцу и дијамантском иглом за кравату у  руци, све друго је…

 

Ђорђе Вајферт, рођени Панчевац, индустријалац, пивар, зачетник рударства, дугогодишњи гувернер Народне банке Србије односно Југославије, војник, патриота, добротвор… Један од најзнаменитијих Панчеваца, човек од образовања, енергије и визије који, поред толико тога написаног и реченог о њему и данас представља мистерију.

Рођен је 15. јуна 1850. године у Панчеву као Георг, од оца Игњата и мајке Ане. Породица Вајферт је у Банат, тада део Угарске, са многим другим својим сународницима дошла почетком 19. века из горње Аустрије, тачније са тромеђе Аустрије, Немачке и Чешке. Његов деда Георг Вајферт, по којем је Ђорђе и добио име, свој кожарски посао развио је прво у Вршцу, а 1825. године, како се верује због сукоба са властима у том граду, посао сели у Панчево. Како је положај Панчева на две реке погодовао развоју трговине, посебно жита и сличних пољопривредних производа којих је овај део Баната био богат, као и близина Београда, Георг почиње своју каријеру у овој врсти шпекулативне трговине. Са све успешнијим послом и све већим богатством, породица Вајферт убрзо постаје и власник тада већ веома познате панчевачке пиваре, а предузимљиви Георг, у жељи да овај посао даље развије, свог сина Игњата шаље у Немачку на студије пиварства у познату пивару Спатенбрау. Годинама касније, и његов син Ђорђе, такође, у Минхену стећи ће своја прва знања о магији прављења пива, али са једном изменом која ће се касније показати као веома значајна, а то је примена нових технологија. Та ситница је касније од младог Ђорђа и учинила оним по чему га Србија, између осталог и памти, као зачетника индустрије у до тада претежно пољопривредној земљи.

ДОБРОТВОР
  Иза Ђорђа Вајферта и његове породице, много тога је остало наредним генерацијама. Упоредо са развојем посла, Вајферт је спроводио и своју добротворну, филантропску мисију. Градећи фабрике, градио је и друге зграде за различита удружења као и цркве. Његовим новцем изграђена је и болница у којој је и данас смештен Институт за мајку и дете у Тиршовој улици у Београду.
Поред цркве Свете Ане у Панчеву, он је финансирао или помогао око изградње неколико цркви широм Србије од којих су две православни храмови. Помогао је и изградњу зграде Српске академије науке и уметности, а као захвалност грађанима Костолца, и изградњу цркве Светог Ђорђа, на чијем звонику је уграђено звоно “Љубав”, које је он лично финансирао.
Ово је, међутим, само мали део са листе онога што је српском народу иза себе оставио Ђорђе Вајферт.

 

У наредним годинама панчевачка Пивара, коју воде Вајферти, полако се развија и расте. Увођење нових технологија коју је из Немачке донео Игњат, подразумевала је и изградњу фабрике леда у Панчеву, који се користио у Пивари, а све то је довело до тога да капацитети пиваре постају недовољни. Због тога, али и уштеде у трошковима превоза, Вајферти у то време отварају још једну, нову пивару у Београду, у којој ће се као и у Панчеву, производити светски познато и награђивано пиво, уз коришћење најновије светске технологије. Како је за нов начин производње пива била потребна и пара, угаљ је био део једначине са којом се позабавио најмлађи Вајферт. Ђорђе је тада започео улагања у рударење угља, у истраживања резерви руда по Србији и већ око почетка 20. века породица Вајферт је поседовала руднике у Костолцу, а убрзо и Бору. Рударство постаје нова страст Ђорђа Вајферта, отварање нових рудника и истраживања пет пута су га довели до банкрота наредних година, али он се није предавао, тако да захваљујући највише њему, Србија данас има ове значајне изворе енергије и руда. Већ у то време, пратећи улагања у фабрике, Ђорђе Вајферт започиње и са својим добротворним деловањем. Поред рудника, у Костолцу је изградио цело насеље за рударе и њихове породице – рударску колонију са свим пратећим објектима.

НЕМАЦ У СРПСКОЈ ВОЈСЦИ

Иако пореклом Немац, Ђорђе Вајферт се цео свој живот борио у српским редовима, било то као војник српске војске или као њен донатор. Тако је он, током српско-турског рата финансијски помагао, како грађанима тако и српској војсци, у којој је и сам служио као коњаник. Због тога је и одликован орденом за храброст, који је само један од бројних одликовања којима су награђене све његове друштвене активности, посебно тих бурних година. Иако постоје сумње о његовој умешаности у дешавањима око Мајског преврата, време је показало да је он, кроз сва та турбулентна времена био у добрим односима са обе српске краљевске династије. Најбољи доказ су управо та одликовања међу којима су и Орден Светог Саве, Албанска споменица, Орден Милоша Великог, Карађорђева звезда, Таковски крст, као и орден француске Легије части, а које се могу видети на бројним портретима на којима је он приказан како их поносно носи на грудима.

 

САМО ЈЕДНА ОД… црква Свете Ане у Панчеву
ПАНЧЕВАЦ
  Поводом 50 година свог рада, 1923. године Ђорђе Вајферт је у својој пивари у Панчеву организовао прославу којој су присуствовали најважније личности тога доба из Србије и иностранства. Тога дана Вајферт је био највеликодушнији према свом граду: изграђена је црква Свете Ане, а почели су и радови на порталним вратима Католичког гробља, на којем се данас налази гробница породице Вајферт. Поред тога, Ђорђе Вајферт је тим поводом даривао и већи број удружења из Панчева, за шта му се овај град одужио, 1923. године, када је и освећена црква Свете Ане, дајући му титулу почасног грађанина града Панчева.
 

Ипак, најзначајније одликовање и оно за које је сам Вајферт говорио да је највредније што је стекао у животу јесте Таковски крст са мачевима са којим је и сахрањен. Он је 27. јула 1876. године, служивши у српској коњици, по олујном времену пренео важне војне поруке јашући 150 километара и за тај подвиг га је лично кнез Милан Обреновић наградио овим орденом којег је скинуо са свог ревера. Захваљујући новцу Ђорђа Вајферта, купљена је и прва батерија топова за српску војску. И током балканских ратова Вајферт је помагао и војску и народ. Зна се да је тада  најугроженијим грађанима обезбедио 60 хиљада векни хлеба, док је војсци поклонио већу количину пива.

Сукоб Србије и Аустроугарске монархије и Први светски рат Ђорђе Вајферт је, заједно са краљем и целом српском владом провео у изгнанству. Вајферт је те ратне године провео у Марсеју у Француској али, иако километрима далеко, он је и тада био уз своје суграђане, помажући им у животу под окупацијом финансирајући рад народних кухиња у Београду. Као гувернер Народне банке, овај рат га је натерао на потез на којем му је Србија вечно захвална, свакако би требала бити. Он је тадашње златне резерве Народне банке по којима је Србија тада била прва у Европи пренео у Француску, основао Француско-српску банку, чији рад је једним делом финансијски Србију држао у животу током тих ратних година.

ПОСЛЕДЊИ ПУТОВАЊЕ ПУТ ПАНЧЕВА

Ђорђе Вајферт је умро 1937. године, у својој 87 години живота, у свом дому у Београду. Испраћено великим бројем суграђанима, његово тело је престоничким улицама пренето до Дунава, одакле је, бродом “Свети Ђорђе” Вајферт последњи пут пошао пут родног Панчева. У цркви Свете Ан у Панчеву, једној од многих задужбина породице Вајферт, одржана је служба после које је један од најпознатијих Панчеваца сахрањен у породичној гробници на данашњем Католичком гробљу. Тада није испоштован обичај да се ктитор и сахрани у цркви коју је изградио пошто католичка црква није дозволила да се Ђорђе сахрани у цркви Свете Ане, а као разлог за то наведена је његово припадност масонском реду и његова дугогодишња позиција Великог мајстора Велике ложе Краљевине Југославије. Иако је био најбогатији човек у тадашњој Србији, Ђорђе Вајферт је умро само са златним сатом на ланцу и дијамантском иглом за кравату у рукама. Највећи део свог богатства оставио је најближој породици, а зна се да је у  тестаменту изричито навео да супрузи не оставља ништа. А како они нису имали деце, у послу га је наследио сестрић Фердинанд Гамберг, који је највећим делом наследио породичне послове.

 

ДИНАР

НАЈПОЗНАТИЈИ ПОРТРЕТ… Вајферт на новчаници

 Један портрет Ђорђа Вајферта грађани Србије данас гледају свакодневно, а то је онај на црвеној новчаници вредној хиљаду динара. Мало се зна да је овај Панчевац ту част добио пошто је он сам, као гувернер, и увео динар као званични новац у Србији. До тада су Срби све плаћали крунама и грошима, а захваљујући управо гувернеру Вајферту, који је Народну банку Србије, а касније Краљевине СХС, односно Југославије, водио читавих 26 година, ми данас имамо свој динар.

 

Велики део свога богатства Ђорђе Вајферт је за живота поделио са својим суграђанима и генерацијама које тек долазе. Бекрајна је била његова помоћ различитим удружењима, попут фонда “Кнез Стефан Дечански”, који је водио бригу о глувонемој деци у Србији и омогућавао им донекле нормалан живот, као и удружењима која су бринула о деци без родитеља. Поред тога, Вајферт је и своје личне ствари поклонио установама које их данас могу показати свима које то занима. Тако је своју колекцију слика поклонио Народном музеју у Београду, а иста установа је добила и његову колекцију новчића, која је у то време била најобимнија у целој Европи и која је обухватала преко 15.000 новчића различите старости, од римских до тадашњих, али са различитих страна света које је он током свог руковођења Народном банком прикупио.

САЧУВАНО…погон старе Вајфертове пиваре

Ипак, највеће богатство Ђорђа Вајферта није нешто што се тада могло наследити нити се може измерити у новцу, то је оно што је нама остало после њега. “Бити користан за друге је бити користан за себе” је Вајфертова мисао која можда и најбоље описује њега, његов живот и све оно што је током њега урадио. Бити способан створити богатство за себе је похвално, али поделити то богатство са другима и помагати онима којима је то потребно, како је живео Ђорђе Вајферт је најбољи пример како се треба односити према својој заједници, друштву и људима са којима живиш.

Илић В.

Пројекат(Сва права задржава  Старт 013)