ОСАМ ИЗУЗЕТНИХ... Слободанка Перовић

Разговор с поводом

Слободанка Перовић, историчар-конзерватор Завода за заштиту споменика културе Панчево

ПРВИ КОНЗЕРВАТОР ПРОТА ВАСА

• Предавањем о развоју Завода за заштиту споменика културе Панчева, обележена 24. годишњица самосталног рада ове установе • На територији коју Завод покрива, постоји 120 непокретних културних добaра, од којих је осам од изузетног значаја

У петак, 17. марта, у панчевачкој Библиотеци одржано је предавање у организацији  Завода за заштиту споменика културе Панчево, којим је обележена 24. годишњица самосталног рада ове установе. Посетиоци су могли чути све о томе чиме се Завод данас бави, како функционише, али су могли доста тога сазнати и о његовој историји, као и о почецима конзерваторских активности у Панчеву.

    Први део предавања одржала је Слободанка Перовић, историчар конзерватор из ове установе. Она се позабавила самим историјатом Завода и његовим данашњим радом. Панчевачки Завод за заштиту споменика културе самостално ради од 18. марта 1993. године, када је издвојен из Народног музеја Панчева. Решењем Владе Републике Србије из 1995. године Завод за заштиту споменика културе у Панчеву постаје установа надлежна за територију целог Јужног Баната и то остаје до данас.

     Како Слободанка Перовић каже  за Старт 013, зачеци конзерваторских активности у Панчеву сежу до 1854. године, када је донет први закон у којем се помиње заштита културних добара. Због великог броја археолошких открића и жељом да се она заштите, у Аустријском царству, у склопу које је Панчево тада било, 1855. године донет је Закон о чувању старина, а у овом граду је основана комисија чији је задатак био попис најзначајнијих зграда, археолошких локалитета и других старина. Један од чланова ове комисије, која иначе никада није завршила тај посао, био и Прота Васа Живковић тако да се, каже наша саговорница, може рећи да је он први заштитар у Панчеву.

    – После разарања које је донео Други светски рат, 1945. године доноси се Закон о заштити споменика културе и оснива се савезни Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе. Временом се јавља потреба за повећањем мреже ових установа па долази до оснивања републичких и покрајинских завода – објашњава Слободанка Перовић и наглашава да је Панчево 1978. године добило јединицу у оквиру Народног музеја Панчева, која се бавила пословима заштите културних добара. А пре 24 године, оснива се Завод за заштиту споменика културе, какав је данас.

ТРИ ВЕКА СЛОБОДЕ ОД ТУРАКА

  Други део предавања у панчевачкој Библиотеци одржао је Никола Влајић, етнолог из Завода, чија је тема била “Банат и Банаћани, историјско – етнографске цртице из живота старог Баната”. Како је он рекао, Турци су до 1716. године били у Панчеву. Пред аустријском војском, коју су предводили принц Еуген Савојски и гроф Флоримунд Мерси, Турци су се повукли без борбе и то је био једини пут да град није доживео никаква разарања приликом контаката турске и аустријске војске током 18. века, а што се током друга два упада Турака у Панчево, 1737. и 1788. године, ипак, није избегло. Предавање је било фокусирано највише на слику Панчева тог доба, његове грађане и тадашњи начин живота.

   А данас је то установа културе која, са 16 запослених, обавља читав низ послова, од истраживања и евидентирања непокретних културних добара, предлагања утврђивања непокретих добара, њиховог регистра, старања о њиховом коришћењу и праћења мера њихове заштите, до издавања публикације и излагања тих културних добара, прикупљања, сређивања, чувања, одржавања и коришћења покретних културних добара која се налазе у непокретним културним добрима, утврђивања мера за њихову заштиту учествовања у поступцима израде просторних и урбанистичких планова, као и локација за подизање споменика, спровођења археолошких истраживања, проучавања непокретних културних добара и израде студија, елабората и пројеката као и низ других послова везаних за заштиту културних добара.

    Према актуелним законским решењима, оснивач Завода је Град Панчево, али као буџетски корисник, ова установа своје пројекте финансира  из републичког, покрајинског и градског буџета, као и из фондова Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, када се ради о пројектима везаним за споменике из ослободилачких ратова.

    Актуелни Закон о културним добрима препознаје четири категорије културних добара: културне споменике, просторно-културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. На територији који покрива панчевачки Завод за заштиту споменика, дакле у Јужном Банату, утврђено је 120 непокретних културних добара, од којих је осам од изузетног значаја, 48 од великог значаја и две просторно-културно-историјске целине: Старо градско језгро Панчева и Старо језгро Банатског Новог Села. Остало су некатегорисана непокретна културна добра.