ЕКСКЛУЗИВНО

Јасмина Вујовић, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе у Панчеву

СТРАТИШТЕ ЋЕ ЗАСИЈАТИ ПУНИМ СЈАЈЕМ

• Можда нисте знали: Јужнобанатски управни округ је по броју и значају споменика културе и индустријском наслеђу међу најбогатијим у Србији!

ПОСЛЕ завршеног Архитектонског факултета, три и по године радила је у пројектном бироу фирме „Божић и синови“, а онда је прешла у Завод за заштиту споменика културе у Панчеву. Након десет година бављења пословима архитектуре, на месту директора Завода наследила је Миодрага Младеновића, који је на тој функцији провео нешто више од две и по године. Шестог фебруара извршена је примопредаја, и ово је први обраћање јавности новог в. д.   директора Завода за заштиту споменика културе, са седиштем у Панчеву, а који својим активностима покрива цео Јужнобанатски управни округ.

    Дакле, наша саговорница је Јасмина Вујовић, архитекта по вокацији, директорка по потреби службе, нешто што, како каже, није очекивала, али, ето, након оставке Младеновића, прихватила је и тај део одговорности, како због колега и колегиница с којима ради, тако и због обавеза према пројектима који су планирани, а то је онај део интиме која никад не мирује кад човек ради оно што воли да ради и оно што оставља трајне трагове кад се уради, не само у себи, него и у душама оних који живе данас, али и оних који ће живети сутра, и много после тог сутра.

КО БИ РЕКАО (1)

Оно што је нас изненадило, не знамо да ли вас, драги читаоци, то је податак који смо чули од в.д. директорке Вујовић, а који је објављен у „Анализи организације и капацитета мрежа завода за заштиту споменика културе у Србији“  да је Србија, што се тиче односа броја споменика културе према броју становника иза већине земаља које су некад припадале оној Југославији. Просто, невероватно, али, ето, са меродавног места сазнајемо, истинито. Ех, ти Турци и њихових 500 година!

    -Ја сам ушла у посао када је буџет већ испланиран, али шта је ту је, радићемо оно што  је предвиђено за ову годину, као и све текуће послове који се по природи нашег посла могу јавити свуда тамо где се нешто гради или планира да се гради, као и хитне послове који се могу јавити, а покушаћемо да завршимо и урадимо нове предлоге одлука за утврђивање још неких вредних објеката за споменике културе – каже директорка Вујовић за Старт 013, у свом првом разговору са новинарима са нове функције.

    А који су то послови предвиђени за ову годину.

    -Највећи пројекат који Завод реализује ове године је  санација и конзервација Спомен комплекса „Стратиште“  на Јабучком путу. Тај споменик уписан је великим словима у календар посета поводом обележавања значајних датума из  Другог светског рата, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који и финансира његову обнову. Радови обухватају  враћање споменика у првобитно стање, односно комплетирање делова који су украдени, сређивање амфитеатра, уређење стаза, побољшање осветљења и видео надзора, једном речју биће то, хајде да кажемо, много више и од  саме првобитне верзије, биће то адекватно и стилски садржајно сећање на жртве страдале на овом месту у Другом светском рату – објашњава наша саговорница, додајући да ће ово место бити уређено тако да буде достојно амбасадора земаља победница и међународних делагација које га посећују како би се поклониле сенима жртава које се ту налазе.

    Од директорке Вујовић сазнајемо и да је Завод у јануару конкурисао, опет код Министарства за рад и борачка питања, и за уређење спомен обележја убијеним Јеврејима на Чардаку, у Делиблатској пешчари, затим за санацију споменика у Вршцу, посвећеног жртвама палим у Првом светском рату, као и за сређивање споменика палим Црвеноаермејцима приликом ослобађања Панчева у Другом светском рату, који се налази код железничке станице Војловица.

КО БИ РЕКАО (2)

Има још један податак који, бар нама, није био превише познат, А то је да по споменицима културе, имајући у виду сва три нивоа њиховог значаја, територија Јужнобанатског управног округа спада у сам врх у Србији.

Није случајно. Док су с оне стране Дунава Турци радили то што су радили, с ове стране је Марија Терезија, и не само она, градила индустријске објекте, остављајући нам у аманет богато индустријско наслеђе, па тако имамо прву пивару на Балкану, прву пругу на овим просторима Оравица – Јасеново –  Бела Црква –  Базјаш, свиларе, Црвени магацин, а касније и први ноћни лет авионом. Са друге стране, и много пре Марије, имали смо и имамо и данас  манастире у Војловици и Месићу, а да тек не спомињемо Старчевачку културу, као цивилизацијски искорак од хиљаду миља, који допире далеко од ових подручја, па…

    Али ни то није све. Што се Панчева тиче, предстоји и сређивање крова и крста на звонику Преображенске цркве, као и израда пројекта керамопластике на истој цркви, затим конзервација и рестаурација кипа „Распеће“, док  се у Ковину планирају радови на рестаурацији спомен костурнице страдалим интернирцима у Другом светском рату, као и наставак истраживачких радова на тврђави. Управо је завршен конкурс Министарства културе на који је Завод аплицирао за радове на санацији обалоутврде левог светионка на месту где се „Дунав улива у Тамиш“ и за археолошка истраживања ковинске тврђаве. Завод је започео и рад на дигитализацији  документације који ће се у 2017. години наставити, а припрема се и за конкурс који ће расписати Покрајински секретаријат за културу.

     Из свега овога, до сада набројаног, видимо да Завод за заштиту споменика културе, као регионална установа надлежна за целу територију Јужног Баната, својим активностима покрива оба града и свих шест општина Јужнобанатског управног округа.

СВЕСТ О…

Ништа ново. Али није то само специфичност јужног Баната. По речима в.д. директорке Вујовић, не бисмо се баш могли похвалити нивоом свести и одговорношћу коју испољавамо према споменицима и знаменитостима културе.

– Морамо порадити на подизању нивоа свести, а самим тим и одговорности о значају онога што су нам  претци оставили и о ономе што ми остављамо генерацијама које долазе, и то ћемо чинити кроз предавања, пригодне изложбе, учешће у ноћи музеја и друге облике указивања на јавни значај онога што се зове културна заоставштина једног народа – напомиње в.д. директорка Вујовић.

    С обзиром на досадашње искуство као архитекте, директорка Вујовић, као пример добре сарадње посебно издваја град Панчево и Вршац и оне веће општине, док од оних мањих очекује да издвоје мало више средстава за радове на заштити постојећих и евентуалном откривању нових споменика културе, као и оних који припадају индустријском наслеђу.

С. Батало