ДА СЕ ЗНА ШТА КО РАДИ... Драгана Митровић

Интервју

Драгана Митровић, градоначелница Вршца

ВРАТИЛИ СМО ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА У ИНСТИТУЦИЈЕ

• Нема више селективне примене законских прописа • У 2017. реализовани бројни инфраструктурни пројекти, и у граду Вршцу и у селима •У току су активности на стварању услова за још бржи привредни развој града •Реформисана градска управа сада је истински сервис грађана

КАДА је пре 300 година Еуген Савојски протерао Турке, Вршац постаје део Тамишког Баната, са седиштем у Темишвару, а годину дана јасније је већ седиште Вршачког дистрикта. Пре двеста година постаје слободни краљевски град у ондашњој Аустроугарској,  пре годину и по дана добија прву жену за градоначелника града, а Старт 013, на  двадесету годишњицу свог постојања, прву градоначелницу на насловној страни – Драгану Митровић.

 У чему видите основну разлику између ове и претходне вршачке власти и шта јој највише замерате?

– Градска управа и њене надлежности које покривају велики број области, заправо је један врло комплексан систем, због тога је важно  направити пресек и видети шта су урадили ваши претходници, какво је реално стање у свим сегментима, a на основу прецизних мерљивих показатеља. То је важно не да би се бавили прошлошћу, већ напротив, да би знали које су стартне позиције Града у остваривању зацртаних програмских циљева. Када смо преузели одговорност од претходне власти, наследили смо велики број незавршених инвестиција, што указује да су се доносиле одлуке, поготово оне од великог утицаја на услове живота наших суграђана, насумице и без икаквог плана. Нико се није бавио оним што следи, а то је да ли су ти пројекти оно што  Вршцу треба, како ће се завршити, има ли приоритетнијих пројеката. Да не говорим о непотпуним пројектно техничким документацијама са којима смо имали пуно проблема, јер многи радови због њихових мањкавости нису могли да се одмах и без проблема наставе. Са друге стране ту је био и систем неефикасне управе, где се није јасно знало шта је чији посао, па су наши суграђани проводили сате у ходницима покушавајући да схвате ко је за шта надлежан.

    • Годину и по дана сте на челу града Вршца. Од оног што је урађено, шта бисте издвојили као најзначајније?

– Поред конкретних пројеката у различитим областима о којима ћемо разговарати,  свакако најзначајнијим сматрам враћање поверења наших суграђана у систем рада свих органа градске власти. Када се једном дозволи стање  у којем се законски прописи селективно примењују, када се дозволи да појединци буду повлашћени, онда је тешко људима вратити поверење у институције, поготову што су били сведоци, па и жртве,  таквог система. Упорно смо радили на томе и мислим да смо у великој мери доказали да је завршено са таквом праксом, да законске  процедуре морају једнако важити за свакога од нас.

 Каква је инвестициона клима на подручју града Вршца и како оцењујете резултате њене пријемчивости за страни и домаћи капитал?

– Тренутно радимо на буџетском уређењу Програма економског развоја, који ће подстаћи климу инвестиционих улагања привредних субјеката и новог запошљавања. У наредној години биће разрађени  механизми техничке подршке малим и средњим предузећима и пољопривдним газдинствима. Наставићемо такође са политиком подршке запошљавању кроз сопствене и заједничке програме са НЗС, као и прогаме унапређења знања и преквалификација. Започете су активности за стварање услова за израдњу нове индустијске зоне Север и Интермодалног терминала и логистичког центра, који ће омогућити даљи привредни развој града Вршца и региона и учинити га атрактивним местом за нова улагања.

 Шта је за ових годину и по дана урађено на плану инфраструктурног опремања града и шта ће на том пољу бити рађено у наредном периоду?

– У току 2017. године реализовали смо неколико већих инвестиција које су се односиле како на уређење превасходно центра Града, тако и на реконструкције различитих објеката домова културе и школа у насељеним местима. Свакако је значајна реконструкција Трга победе у самом центру града, као и реконструкција Стеријиног сокачета, где смо узели у обзир примедбе наших суграђана и уредили овај простор, решавајући тиме и проблем паркирања на који су се станари овога дела жалили.

Завршена је трећа фаза изградње школске спортске сале у  Уљми. Почетком јесени извршена је  је адаптација система централног грејања у ОШ „Олга Петров Радишић“, која је једна од најстаријих основних школа у нашем граду и тиме је решен вишедеценијски проблем грејања. Приступило се и реконструкцији главног колектора фекалне канализације, односно његово измештање  на јавну површину,  уз подршку Покрајине, а тренутно је у припреми и реконструкција раскрснице код Улице Николе Нешковића.

Од великих инфраструктурних пројеката, свакако је значајан и наставак изградње олимпијског и дечјег базена на Градском језеру  чији се завршетак планира у првој половини 2018. године. Што се тиче планова за 2018 годину, најзначајнија инвестиција у инфраструктури биће изградња канализације у Павлишу, затим прва фаза уређења водотока Месић, пројекат реконструкције фасаде Пољопривредне школе у Вршцу по основу енергетске ефикасности, као и реконструкција одређених одељења Градске болнице.Тренутно израђујемо пројектно -техничку документацију како би били спремни да кандидујемо своје пројекте и удружимо средства за њихову реализацију, како са различитим нивоима републичке и покрајинске власти, тако и путем прекограничне сарадње са иностраним партнерима.

• Да ли се и како води рачуна о специфичним потребама сеоских средина?

– Развој села нам је веома важан поготово зато што Град Вршац има 22 насељена места, која су удаљена од центра града и по више десетина километара. Житељи села теже бољим условима за живот у својим местима како не би морали да свакодневно путују до града и тамо извршили своје обавезе. Проблеме и питања која су важна за насељена места сакупљају и разматрају сеоске месне заједнице. Савети месних заједница су кључни за преношења информација ка градским властима о ономе што је важно за функционисање села. На тај начин се Градска управа информише и прави планове шта је у ком селу приоритет. Реконструисани су домови култура у Месићу и Марковцу, као и дечја игралишта, зграде, капеле, и школе у другим насељеним местима. Град Вршац је у току 2017. године покренуо покретну апотеку како би житељима насељених места омогућио редовно снабдевање лековима. Такође је отворена канцеларија „Село Плус“, новоформиране Локалне акционе групе Вршац, Бела Црква и Пландиште, која ће се бавити руралним развојем.

     • Када је у питању социјална политика, шта је то што бисте посебно истакли као најзначајније?

-У области социјалне заштите значајно се ради на унапређењу положаја маргиналних друштвених група, а нарочито особа са инвалидитетом и Рома. У овој години  из сопствених средстава ангазовали смо 11 личних пратилаца, а очекујемо  повећање тог броја у наредној години. Започето је обарање ивичњака за прилаз инвалидних колица јавним установама, а обезбеђена је и услуга превоза особа са инвалидитетом специјалним возилима.  У Центру за социјални рад и згради управе Града Вршца у изради су рампе за наведене категорије лица, ради омогућавања њиховог прилаза. Када су ромске породице у питању у току је извођење радова на увођењу електричних инсталација у девет ромских домова.

    • Како оцењујете рад Градске управе и да ли мислите да су грађани задовољни њеном ревношћу и ефикасношћу?

– Градска управа у Вршцу је претрпела значајну реформу, а у циљу њеног што ефикаснијег рада. Предстоји нам на том пољу још посла, али смо до сада успели да системаизацијом определимо неколико нових одељења, тако да посао буде правилно распоређен по запосленима, а опис послова и надлежности јасно одређени, све у циљу ефикасности и квалитетнијег пружања услуга грађанима. Само на тај начин грађани могу рачунати на управу као на сервис који ће им бити на располагању у свакој прилици.

• Имате ли проблема са вишком запослених у јавном сектору?

– Град Вршац у протеклом периоду није имао одлуку о максималном броју запослених и то је такође био велики проблем са којим смо се суочили. Наиме, у тренутку када је наведена одлука требало да буде донета, Град Вршац је постао оснивач ЈКП „Други октобар“, у коме је тада било запослено 600 радника, а који нису могли бити обухваћени наведеном одлуком, те се дошло у ситуацију да би близу 400 радника остане без посла. Уз велику подршку Владе Републике Србије, као и ресорног министарства, који су имали разумевања за ситуацију у којој би се град  нашао, те је узета у обзир и ова околност, на Скупштини је донета Одлука о максималном броју запосленх и према њој у току ове године нема предвиђених вишкова.

• Које ће бити основне карактеристике буџета за наредну годину?

– Биће то реалан, одржив и развојно оријентисан буџет.  Буџетски приходи биће планирани у складу са реализацијм  у овој години и очекиваним елеменима привредног и економског раста. Важно  је да буџет буде одржив и омогући текућу ликвидност, односно несметано обављање свих функција локалне самоуправе. Такође  смо приступили развоју елемената програмског буџета уз подршку СКГО, што ће омогућити већу ефективност и управљање учинцима локалне управе, као и већу одговорност корисника. У буџету за наредну годину водиће се рачуна о поштовању стандарда социјалне сигурности и давања, родне равноправности, програму културних и спортских садржаја, а значајна ће остати и развојно инвестициона компонента, са око 500 милиона улагања у нове инвестиционе пројекте.

     • Шта бисте поручили младим људима широм јужног Баната?

-Да буду активни у креирању омладинске политике у својим срединама. Морају бити заинтересовани за амбијент у коме живе, уче, развијају се, јер ће то бити место где ће живети са својим породицама, где ће остварити своје професионалне успехе. Њихов је задатак да буду креативни да нам предлажу шта бисмо могли променити, да имају идеје за унапређење положаја младих, а на нама је да их подржимо и нађемо начина да што предложе  и спроведемо у дело.

С. Батало